МИХАЈЛО ПУПИН - ДОБИТНИК ПУЛИЦЕРОВЕ НАГРАДЕ

БИЈЕЉИНА, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Михајло Пупин, чувени амерички физичар српског поријекла, добио је 1. маја 1924. године Пулицерову награду.

Пулицер је додијељен Пупину за аутобиографско дјело "Од пашњака до научењака". Пулицерова награда је престижно признање које се додјељује у САД сваке године за достигнућа у области новинарства, историје, књижевности и музике. Пупин је рођен 1854. године, а из родног Идвора, у Банату, послије школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. године у САД, гдје је завршио Универзитет Колумбија у Њујорку. Потом је био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Електрични резонатор, помоћу којег је преко истог проводника могућ истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама, био је први од Пупинових многобројних проналазака. Својим највећим открићем самоиндукционим калемовима /Пупинови калемови/, Пупин је омогућио пренос телефонских разговора на велику даљину. Tакође, открио је секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетне детекторе и написао универзитетски уџбеник термодинамике. Пупин је за научни рад 1920. године одликован Едисоновом медаљом. Краљевина Србија именовала је 1912. године Пупина за почасног конзула у САД. Он је ову дужност обављао све до 1920. године, а са те позиције је много допринио успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије /касније Краљевине Југославије/ и САД. Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када је одлучивано о одређивању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Михајло Пупин је умро 1935. године.