У ЈЕРУСАЛИМУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА

БЕОГРАД, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Енглеско издање књиге "Усташка звјерства, зборник докумената 1941-1942." представљено је вечерас у Јерусалиму.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је да књига представља глас оних који више не могу да говоре, као и свједочанство жртвама и упозорење будућим генерацијама. "Књига нуди свеобухватан и неулепшан приказ злочина почињених током постојања НДХ и баца светло на систем прогона и истребљења који је, са бруталном доследношћу и прецизношћу, циљао на српско, јеврејско и ромско становништво", рекао је Ђурић. Он је нагласио да претрпљена патња није само питање националног сјећања, већ је дио о шире људске приче о Холокаусту и геноциду. Ђурић је упозорио на понављање наратива који настоје да оправдају или реинтерпретирају злочине из прошлости. "То важи и за Балкан, где опстанак неоусташких идеологија представља посебну опасност јер доводи до релативизације и искривљавања добро документованих злочина. Због тога је рад историчара, едукатора и институција још важнији", указао је шеф српске дипломатије. Историчар Холокауста Ефраим Зуроф истакао је да је веома значајна подршка свим иницијативама које су у току да се документује шта се догодило током Другог свјетског рата. "Све се врти око историје. Без докумената, неће бити никакве историје, а још мање тачне историје. Осим докумената, неопходно је говорити константно и подсјећати на правду жртвама", рекао је Зуроф. Почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић указао је да је тек 1966. године подигнут први споменик жртвама Јасеновца - "Цвијет" и да се тек сада може замислити колико су кључне и критичне прве двије деценије протраћене. "Не говорим само о форензици, која је, наравно, овде од примарног значаја, већ да су се чак и баке у црном плашиле да иду и пале свеће у најстрашнијем концентрационом логору Јасеновац", рекао је Николић, преноси Танјуг. Књига "Усташка звјерства, зборник докумената 1941-1942.", у издању Архива Војводине из Новог Сада, представља резултат вишегодишњег истраживачког рада Милана Кољанина са сарадницима, а ослања се на примарне изворе из државних и приватних архива, свједочења преживјелих и секундарну литературу. У збирци превлађују документи њемачког поријекла, полицијски и војни, а ту спадају и документи припадника њемачке националне мањине у НДХ.