СВЈЕДОЧЕЊЕ О СРПСКИМ ЖРТВАМА ВАЖНО ЗА ОЧУВАЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ

БАЊАЛУКА, 18. ЈУЛА /СРНА/ - Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић изјавио је да је свједочење о српским жртвама у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату од непроцјењивог значаја за очување историјске истине.

"Посебно мјесто у раду Меморијалног центра заузима процес снимања свих доступних свједочанстава о страдању српског народа и стварање до сада највеће обједињене базе аудио-видео свједочења чланова породица погинулих и несталих цивила и војника, те свих оних који својом судбином свједоче о страдању српског народа", истакао је Бојић. Он је указао да су оваква свједочења од непроцјењиве вриједности за очување истине и достојанства жртава, истичући да иза сваког имена стоји један живот, породица и прича која заслужује да буде испричана, сачувана и поштована. Меморијални центар Републике Српске забиљежио је свједочење Благоја Благојевића, који је прије Одбрамбено-отаџбинског рата живио са породицом у селу Бочиња, у општини Маглај. Благојевић, рођен у селу Бочиња 1952. године, свједочи да је његова супруга рањена 1993. и остала инвалид. Погођена је у ногу када је Бочиња гранатирана, док је кћерка Далиборка погинула 1994. године. Према његовим ријечима, Добој је често гранатиран уочи Васкрса 1994. године и тада је било много цивилних жртава. "Тада је погинуо и момак моје кћерке Недељко Танасић, Љиљана Вукосављевић, избјеглица из Грачанице и Стојанка Јовић. Њени родитељи, Милош и Босиљка, били су избјегли из Маглаја", навео је Благојевић. Он је додао да је тада било 10, 12 жртава, истичући да је граната пала на ивичњак, одбила се и тако су страдали. "Када сам дошао да видим кћерку, она је имала ону бригадирку са радне акције. У џепу је имала личну карту. Гелер је погодио личну карту – директно у срце. Други гелери су јој погодили лице. Поред ње је био Недељко. Мислим да је и он одмах погинуо. Љиљана исто. Стојанка је умрла у болници", свједочи Благојевић. Он је рекао да кћерка његове свастике живи у Њемачкој, а његов син Далибор и даље у Добоју јер су имали среће да преживе. Неки су се опоравили, као мала Тања Николић. "Често размишљам о тим судбинама. Немам начин да нађем утјеху у свему томе. Једино што ме храбри је то што мораш позитивно размишљати. Живот је вјечита борба – од рођења до смрти. Бори се човјек са трагедијама, проблемима, обавезама", рекао је Благојевић. У саопштењу Меморијалног центра Републике Српске додаје се да сви који желе да оставе свједочење могу контактирати Центар путем мејла /komunikacije@mcrs.vladars.rs/ или броја телефона 051/222-999. Сва ауторска права припадају Меморијалном центру Републике Српске и неовлаштено кориштење садржаја није дозвољено.