ПЕРИЋ: СРПСКА И СРБИЈА ТРЕБА ДА ПРОЦЕСУИРАЈУ СВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

БАЊАЛУКА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Бањалучки адвокат Слободан Перић сматра да Република Српска и Србија треба да процесуирају све ратне злочине почињене над Србима на простору бивше Југославије да би остао траг о томе да су ти злочини извршени над српским народом.

"Небитно је како ће се ти процеси завршити, али је важно да се процесуирају и да остане вјечни траг да су то били ратни злочини почињени над Србима", рекао је Перић Срни. Перић, који је прије рата живио у Хрватској, указао да је најтежа посљедица несуђења Хрватима и Бошњацима за ратне злочине над Србима то што нема повратка Срба у Хрватску и Федерацију БиХ. "Апелационо вијеће Трибунала у Хагу 2012. године ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, који су првостепено осуђени на 24 и 18 година затвора због ратних злочина над Србима током и после акције `Олуја` 1995. године и то је значило да се Срби никада више не могу вратити у Хрватску", истакао је Перић. Према његовим ријечима, да су којим случајем хрватски генерали били осуђени, то би био сигнал протјераним Србима да се врате у Хрватску. "Хашки суд је рекао да су дозвољени злочини над Србима", нагласио је Перић, који је био министар у влади Републике Српске Крајине. Говорећи о суђењу хрватским пилотима пред правосуђем Србије за злочине над српским цивилима на Петровачкој цести 1995. године, Перић је рекао да у овом предмету очекује осуђујућу пресуду. "Најпозитивније је да је кренуо судски процес по овом предмету и да таквих суђења буде што више, без обзира што се судски процеси воде у одсуству оптужених хрватских пилота", навео је Перић. Уколико би их Србија осудила, Хрватска их не би изручила, али би их, сматра Перић, изручила било која друга земља ако се нађу у земљама које су чланице Интерпола. Перић, који је са пријатељем дан након бомбардовања избјегличке колоне из Крајине на Петровачкој цести пролазио овим путем, свједочи да је тада видио густи дим и возила која су горијела. "Међу повријеђеним Србима у избјегличкој колони била је и родбина моје супруге породица Беслаћ из Доњег Лапца, двије дјевојчице, отац и мајка. Отац је био тешко повријеђен и преминуо је прије двије године, док су мајка и дјевојчице биле лакше рањене", наводи Перић. Перић је испричао да му је у трајном сјећању остала прича једне од дјевојчица која је тада имала двије и по године, а која је рањавање од гелера доживјела говорећи: "Иде авион и, одједном, уједа авион". Он је подсјетио да "Веритас" већ 30 година обиљежава сјећање на страдање Срба на Петровачкој цести и да је ова организација из властитих средстава финансирала и подигла спомен-крст на мјесту страдања Крајишника. Према подацима "Веритаса", на Петровачкој цести и у Сводни код Новог Града убијени су Даринка Дрча /68/, Мика Ковачевић /83/, Крстан Вуковић /45/, Бранко Стијеља /72/, Мирко Стијеља /34/, трудница Мирјана Дубајић /21/, Јовица Дрча /шест/, Дарко Вуковић /13/, Невенка Рајић /12/, Жарко Рајић /10/, Марта Галогажа /60/, Раде Галогажа /40/ и Миле Малобабић /42/. Рањени су Јосипа Дрча, Душан Дрча, Душко Иванежа, Милица Иванежа, Јовица Пиплица, Анте Витас, Душан Беслаћ, Мара Беслаћ, трудница Ведрана Стијеља, Обренко Вуковић, Душан Дракулић, Вида Галогажа, Зорка Галогажа, Сока Малобабић, Сузана Љубишић, Смиља Лајшић, као и дјеца Жељко Дрча /13/, Душка Дрча /девет/, Зорица Беслаћ /осам/, Рајко Галогажа /10/, Горан Галогажа /12/, Милош Малобабић /14/ и Николина Крајчиновић /11/. Оптужница терети хрватске пилоте Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избјеглица на Петровачкој цести. Њима је суђење почело у марту ове године у Специјалном суду за ратне злочине у Београду. Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.