НИКОЉДАНСКУ ТРПЕЗУ МУСЛИМАНСКИ ЗЛОТВОРИ ПРЕТВОРИЛИ У КРВАВИ ПИР

У Никољданском покољу муслиманских крвника убијено 56 недужних српских цивила који су се спремали да прославе крсну славу Светог Николу, а 13 је рањено... Најмлађа жртва двогодишња Данка Тановић... Сва њихова кривица је што су Срби... Да ли има правде на овом свијету за јошаничке српске мученике!?

ФОЧА, 4. АВГУСТА /СРНА/ - У муслиманском злочиначком Никољданском покољу 1992. године мучки је убијено 56 српских цивила, међу којима је и најмлађа жртва двогодишња Данка Тановић, а рањено је 13 Срба. Највише су страдале породице Вишњић, Благојевић, Грујичић, Давидовић, Кулић, Стојановић, Пљеваљчић... О монструозности и бестијалности злочина који су починили муслимански касапини и злочинци над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 1992. године највише се види из примјера убијања дјеце - Дражена и Драгане Вишњић, као и најмлађе жртве Данке. Дражен и Драгана Вишњић, брат и сестра, убијени су из аутоматског оружја. Том приликом Дражен је погођен у главу, која је у потпуности била смрскана, подаци су из Атласа злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинског рата, у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. У тренутку убиства Дражен је имао свега шест година, тек је почео да живи, али душмани су угасили недужни живот, дјечији осмијех, немилосрдно су убили дјетињство, младост, одрастање... Његова сестра Драгана, десетогодишња дјевојчица, била је ученик Основне школе "Веселин Маслеша". Ни сањала није да ће њене дјечије снове у тренутку крвнички уништити муслимански злотвори и нељуди. Најмлађа жртва била је двогодишња Данка Тановић чије је тијело пронађено тек у априлу 1993. године. Једина "кривица" свих ових жртава је то што су Срби и што, како кажу муслимански злочинци "не слушају Алију"!? У току напада разуларених муслимана убијено је 11 брачних парова: Драгољуб и Олга Вишњић, Вукадин и Зорка Вишњић, Миладин и Јела Вишњић, Срето и Вукосава Грујичић, Неђо и Стана Грујичић, Бранко и Даница Давидовић, Раде и Стана Пљеваљчић, Перо и Винка Кулић, Ристо и Стана Кулић, Виде и Перса Кулић и Данило и Стоја Кулић. Јошаница се никада није у потпуности опоравила од овог Никољданског покоља 1992. године који је био усмјерен на уништење српских цивила. Село је данас преполовљено по броју становника, а ту су углавном све особе старије животне доби. Шири рејон Јошанице данас је, нажалост, један од симбола тешког српског страдања.