КОШАРАЦ: "ОЛУЈА" - ДИО ГЕНОЦИДНОГ ПЛАНА КОЈИ ТРАЈЕ ОД ПРОШЛОГ ВИЈЕКА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 3. АВГУСТА /СРНА/ - Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац изјавио је да је хрватска војна акција "Олуја", којом су жељели да затру траг постојања српског народа у Хрватској, дио геноцидног плана који траје од почетка прошлог вијека.

"Тог 4. августа 1995. кренули су са циљаним етничким чишћењем српског народа, највећим у Европи од Другог свјетског рата. Убијене су и нестале 1.903 особе, протјерано њих више од 220.000, уништено више од 40.000 објеката…", подсјетио је Кошарац. Он је истакао да су у том звјерству и безумљу убијани недужни људи - старци, жене, дјеца, спаљена су српска вјековна огњишта, уништене српске православне цркве, оскрнављени српски гробови. "Овај монструозни злочин у којем су жељели да нам затру траг постојања дио је геноцидног плана који траје од почетка прошлог вијека, укључујући Први и Други свјетски рат, геноцид у Јасеновцу, те убиства и прогоне у трагичним догађајима са почетка деведестих година", навео је Кошарац. Он је поручио да Срби немају право на заборав ради мира и будућности српског народа и будућих покољења. "Српски народ је највећи страдалник у 20. вијеку. Зато је од кључне важности да у јединству и саборности одајемо почаст и да се са пијететом сјећамо наших страдалника", нагласио је Кошарац. Он је указао на немјерљив значај иницијативе предсједника Републике Српске Милорада Додика и Србије Александра Вучића да Српска и Србија заједно обиљежавају Дан сјећања на "Олују" - један од најстрашнијих датума у историји Срба. "Обиљежавање ове тужне годишњице није само чин сјећања, него и опомена да чувамо Српску, као једини гарант српског опстанка, постојања и слободе на овим просторима", написао је Кошарац на "Инстаграму". Република Српска и Србија данас заједнички обиљежавају Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у "Олуји". Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих су 1.247 или 66 одсто цивили, а око три четвртине било је старијих од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.