ПОЧИЊЕ ОБИЉЕЖАВАЊЕ 84 ГОДИНЕ ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

ПРЕБИЛОВЦИ, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Обиљежавање 84 године од једног од најсвирепијих усташких злочина над српским народом почеће данас у Пребиловцима код Чапљине у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места. Једина особа која се спасла и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеним ријечима, усташе су вадиле бебе из колевки и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима мајки. У Храму Христовог васкрсења у 18.00 часова бити служено празнично вечерње богослужење, док ће у 19.00 часова у Дому културе бити уприличен духовно-умјетнички програм. Обиљежавање ће бити настављено сутра када ће у Храму Христовог васкрсења у 9.00 часова бити служена Света архијерејска литургија. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром. Стана Арнаут била је учитељица у Основној школи "Краљ Милутин" у Пребиловцима и њена једина "кривица" била је што није жељела да се одвоји од својих ђака када су је усташе тог августа, 1941. године мучиле на столици, иживљавали се над њом и на крају је испред школе и убили. Учитељица Стана је послије силовања и мучења, заклана, а ужасну смрт доживјели су и њени ученици. На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима. У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ је исте године канонизовала те жртве. Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти. Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори. Јапански лист "Асахи Шимбун" сврстао је Пребиловце на четврто мјесто по страдању у 20. вијеку. Размјере усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан Мусолинију извјештај о злочину над Пребиловчанима. У писму је Лузано истакао да је учитељица Стана Арнаут силована пред њеним ђацима и да су чак и дјевојчице од осам година биле силоване. Лузано је био згрожен чињеницом и да је у злочину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.