БОКАН: СРБИ КРОЗ ПАМЋЕЊЕ ЈАЧАЈУ И НЕ ДАЈУ ДА ИХ НЕПРИЈАТЕЉ РАСПЕ

БЕОГРАД, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Срби не смију заоравити истину о погрому које су хрватске снаге починиле у Републици Српској Крајини током злочиначке акције "Олуја" прије 30 година јер кроз памћење јачају и не допуштају да их непријатељ уплаши и распе, изјавио је режисер Драгослав Бокан у Суботици.

Бокан је рекао је да се у једном тренутку чинило да се нико више не сјећа српског страдања у "Олуји" и да ће овај злочин без казне, остати чак и незабиљежен. "Међутим, у последње време, сведоци смо да се подиже свест наших људи о страдању, саосећање, разумевање те етичке вертикале где ми, у страдању нашег народа, видимо и обавезу за све нас", навео је Бокан током обиљежавања 30 година од страдања Срба у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја". Предсједник Савеза српских удружења Сјевернобачког округа Мирослав Каран поручио је да се из Суботице шаље јасна порука мира, суживота, али и да се не смије заборавити српско страдање. "Ако заборавимо наше страдале у тој злочиначкој акцији, мислим да смо погазили себе саме. Ово сећање доноси осећај туге, жала за тим жртвама, али и осећај среће због новог живота", поручио је Каран. Први пут, обиљежавању српског страдања у "Олуји" придружила се и Фондација "Светозар Милетић" која је, испред улаза у Градску кућу, приредила изложбу "Култура памћења", на којој су приказани страдалници на Петровачкој цести, а истим поводом организовала је и округли сто за 40 студената из Београда, Новог Сада и Суботице. "Овај дан је посвећен српском народу, његовом страдању, пијетету према жртвама које је `Олуја` оставила иза себе. Зато треба да негујемо културу памћења јер то значи очување нашег националног идентитета", поручила је Љубица Бертовић из Фондације. Током отварања изложбе фотографија о страдању Срба на Петровачкој цести, као и скупа у Великој вијећници, испред Градске куће у Суботици била је окупљена група грађана који су дували у звиждаљке и вувузеле, те носили транспаренте са порукама противљења због учешћа Бокана, као и заставе некадашње СФРЈ са петокраком, преноси РТВ. Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих 1.247 или 66 одсто цивила, међу којима је око три четвртине било старије од 60 година. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.