ДЕФИЦИТ У ТРГОВИНСКОЈ РАЗМЈЕНИ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДИМА 3, 8 МИЛИЈАРДИ КМ

САРАЈЕВО, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Обим спољнотрговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ за прошлу годину достигао рекордних шест милијарди КМ са дефицитом од 3,8 милијарди КМ, наводи се у анализи коју је данас усвојио Савјет министара.

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ износио је 1,1 милијарду КМ и већи је за девет одсто, док је вриједност увоза знатно већа и износила је 4,9 милијарди КМ, те је забиљежен раст од 10 одсто, саопштено је из Савјета министара. С укупном вриједношћу увоза од 2,8 милијарди и извоза од 495 милиона КМ, ЕУ је најзначајнији трговински партнер БиХ када је ријеч о трговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа. Око 45 одсто укупне вриједности извоза пласирано је на тржиште ЕУ, док је око 56 одсто пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште БиХ увезено из Уније. Укупна остварена вриједност извоза према Цефта партнерима у 2024. години износила је 459 милиона КМ /11 одсто више од извоза у 2023. години/, док је вриједност увоза износила 1,4 милијарде КМ /седам одсто више него 2023. године/, при чему је забиљежен дефицит у износу од 914 милиона КМ. Цефта у укупном извозу пољопривредно-прехрамбених производа има удио од 42 одсто, док је удио у укупном увозу пољопривредно-прехрамбених производа мањи и износи око 28 одсто. Проматрајући појединачно земље трговинске партнере, 20 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ пласира се у Хрватску, 19 одсто у Србију, 11 одсто у Црну Гору, осам одсто у Сјеверну Македонију, седам одсто у Турску, пет одсто у Словенију, по четири одсто у Италију и Њемачку, три одсто у Аустрију. Око 25 одсто укупног увоза пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште БиХ увози се из Србије, 12 одсто из Хрватске, осам одсто из Њемачке, седам одсто из Италије, шест одсто из Мађарске, по пет одсто из Бразила и Пољске, четири одсто из Холандије, по три одсто из Турске и Аустрије и два одсто из Словеније. У структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа доминирају примарни производи попут млијека, смрзнутих малина, пшеничног брашна, конзервираних производа, док су прерађени производи мање заступљени, попут кечапа и осталих умака од парадајза, слатког кекса и вафла. За разлику од извоза, у увозу топ десет пољопривредно-прехрамбених производа доминирају прерађени производи попут воде, пива добивеног од слада, цигарета, безалкохолних пића, говеђег меса, затим примарних попут шећера за рафинисање и кафе.