"ЗАПИСИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ" - ИСТИНА О ЗАБОРАВЉЕНИМ СРПСКИМ ТРАГОВИМА

ФОЧА, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Књига "Записи из Македоније" Милутина Станчића из Скопља важно је свједочанство о богатој српској историји на том простору и тужно подсјећање на асимилацију и затирање српских коријена, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи.

Уз промоцију књиге, која је у издању "Службеног гласника Србије" објављена 2023. године, у фочанском Центру за културу и информисање одржано је и предавање "Живот Срба у Македонији - од опстанка до нестанка". На простору данашње Сјеверне Македоније, који је до 1945. године био неодвојив од Србије, а заједно се са простором Косова и Метохије називао Старом и Јужном Србијом, о српском идентитету, између осталог, свједоче српска гробља, споменици великих српских побједа из ослободилачких ратова, цркве и манастири које су подизали српски краљеви, речено је на промоцији. Народ и држава се бране у сваком свом дијелу, истакао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого и упозорио да, уколико је један народ спреман да заборави своје завичаје, историју, манастире, своју земљу, да допусти да тај заборав прекрије и анулира вијекове борбе, онда није оптимистична преспектива за опстанак тог народа било гдје. "Када се присјећамо наших завичаја, не можемо да се не сјетимо српске прошлости Македоније и тога да српска војска 1912. године није разликовала Призрен и Скопље, када је жељела да тај простор ослободи", нагласио је Ђого. Он је напоменуо да, за разлику од Срба из Крајине, који су такође на маргини, а који су имали велику трагедију, па их обиљежавање те трагедије повремено врати у колективно сјећање, Срби из данашње Сјеверне Македоније су систематски полако уништавани и затирани. "Њихова судбина је можда најтужнија од свих Срба - на неки начин претплатили су се на то да их у тишини испратимо и да их се не сјећамо. Зато мислим да је изузетно важно да људи из `Споне`, преостала браћа из Македоније, дођу и у друге српске крајеве да их ми не заборавимо, јер Бог сами зна, у некој перспективи вјечности имамо дужност да се сјећамо српске прошлости Македоније и стварно је велика част и велики благослов да људи из Скопља буду у Фочи", нагласио је Ђого. Професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић, који је укључен у активности Српског културно-информативног центра "Спона" из Скопља на очувању српског језика у Сјеверној Македонији, за књигу "Записи из Македоније" наводи да је много више од путописних репортажа. Он је навео да Станчић путује по локалитетима, мјестима, градовима, меморијалима Сјеверне Македоније, односно Вардарске Македоније, те приказује све што се дешавало кроз српску историју од средњег вијека до овог тренутка. "Различити књижевни жанрови - есеји, расправе, историјски огледи, лирски записи, пјеснички текстови откривају једну велику истину да је Македонија у прошлости била добрим дијелом и српска земља, да се митски слојеви те земље дубоко темеље на идентитету српског народа и да оно мало што је преостало Срба на том простору, а поготово ми са других територија имамо обавезу да то никада не заборавимо", рекао је Максимовић. Он је напоменуо да се данас у јавном простору потискује судбина Срба из Сјеверне Македоније, те да је дужност и обавеза говорити и писати о њима. Аутор књиге Милутин Станчић рекао је да није био свјестан да се од репортажног и путописног обиласка мјеста по Сјеверној Македонији, која свједоче о српском идентитету, може изродити књига. "И да добије једну јачу тежину зато што је та укоричена истина заборављених, а негде и уништених српских трагова на подручју Вардарске Македоније", рекао је Станчић. Он своју књигу описује као путовање кроз српску историју од богатог средњег вијека и моћи српске државе до данашњих дана, када се српски народ суочава са нестанком и страшном асимилацијом. "Описивао сам ту гласну тишину у местима где су вршени први покољи над српским становништвом. Мало је познато да је Краљевина Југославија заправо и покренула и основала Хашки трибунал управо због злочина које су чинили бугараши у централном делу Вардарске Македоније. Адвокат извршиоцима је био Анте Павелић и технику клања је у судским процесима увиђао, а спровео у Другом свјетском рату, а то је мало познато", навео је Станчић. Потомци покланих Срба, који су у међувремену промијенили презиме, додао је Станчић, данас можда и не знају да објасне тај нагон за убиства, која није, како се погрешно сматра, чинила званична бугарска војска, већ локални бугараши, припадници истог народа којег су и убијали. Књига је производ прегалаштва, труда и рада у оквиру Српског културно-информативног центра "Спона" из Скопља, који ове године обиљежава 20 година рада, а чији је један од оснивача и Станчић. Фоча је први град у Републици Српској у којем је, у организацији Центра за културу и информисање и Богословског факултета, одржана промоција овог значајног дјела.