ВАСИЋ: ЕГЗОДУС - ПОРАЗ МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТИКЕ, АЛИ И СРПСКЕ ЕЛИТЕ

Погубна је и поражавајућа чињеница да нико није нити ће одговарати за егзодус сарајевских Срба и за њихов масовни прогон из Сарајева и околине, наводи социолог Владимир Васић

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - Егзодус сарајевских Срба пораз је тадашње политике међународне заједнице, али и неких челника српске елите тог времена, и то се мора називати правим именом - сарајевски Срби су издани и од својих и од туђих, сматра социолог из Источног Сарајева Владимир Васић. "Тадашње комшије су само искористиле погодан геополитички моменат да остваре дугогодишња стремљења у настојању да формирају унитарне БиХ", наводи Васић. Он истиче да је "погубна и поражавајућа чињеница да нико није нити ће одговарати за егзодус сарајевских Срба и за њихов масовни прогон из Сарајева и околине". ЗАШТО НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗА СТРАДАЊЕ САРАЈЕВСКИХ СРБА? Данас, напомиње Васић за Срну, постоји константан отпор појединих, претежно бошњачких политичких елита и на сам помен сарајевских Срба као да они никада ту нису постојали. Према његовим ријечима, примјетно је офанзивно дејство поменуте елите у контексту пописа становништва јер би попис урађен "ни по бабу ни по стричевима" поставио сурово питање на које "заклете демократе" у "отвореном граду" немају адекватан одговор на питање - "гдје су ишчезли сарајевски Срби"? "На ово питање немају одговор они који се данас заклињу у функционалност, мултикултуралност, суживот и демократију у БиХ, а од Сарајева праве `демократску Медину`. Али, неспорне чињенице говоре да данас успомену на сарајевске Србе чувају полупразне богомоље, које су свједок вјековног присуства Срба у том дијелу БиХ", наводи Васић. Он констатује да је пред данашњим политичарима, нарочито одговорним појединцима града Источно Сарајево, озбиљан задатак - како даље развијати Источно Сарајево, а не одрицати се некадашњег Сарајева које није нити ће бити /а то зависи и од нас/ - затворени исламски калифат како га појединци желе. ТРЕБАЈУ ЛИ СРБИ ДА СЕ ОДРЕКНУ САРАЈЕВА? "Чињеница је да данас имамо Источно Сарајево, да имамо један од најљепших градова Републике Српске који биљежи раст у свакој сфери развоја, али не смијемо, а то појединци раде, да замијенимо Источно за Сарајево. Сарајевски Срби, али и сви ми рођени у граду на Миљацки не смијемо својим одрицањем довршити туђи план расрбљавања некада, по знаменитим Србима, познатог града", упозорава Васић. Докле год живи сјећање према тим људима, истиче он, дотле ће живјети нада да ће Срби у Сарајеву поново бити своји на свом и да ће заједно са осталим народима дијелити парче града подно Требевића. "Ако се одрекнем тебе Сарајево - одрекао сам се себе... Нема нас, одрекли смо се града на Миљацки. Одрекли смо се и омрзнули оно што и нама припада", напомиње Васић. Он истиче да "Сарајево није само - чаршија" и да га "не заслужује само сарајевска јалија".  ЗВОНА ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА - СВЈЕДОЦИ СРПСКОГ ПОСТОЈАЊА Васић указује на чињеницу да црквена звона са православних храмова и данас свједоче да је Сарајево и српско. Према његовим ријечима, никада звоно није сметало гласу мујезина. Србима, објашњава Васић, сметају неки духови прошлости - "сарајевски јалијаши који хоће град по својој мјери, који хоће да кроје Сарајево у коме мјеста нема Србима". "Коме смета, ако је уопште више и има, сарајевска мултиетничност? Коме сметају сарајевски Срби, коме они могу бити пријетња и опасност, та шачица људи која је остала досљедна своме граду? Зашто чинимо услугу чаршији и сарајевској јалији одричући се /као некада Петар Исуса Христа/ града који је и наш?", пита Васић. Он, истовремено, одговара како не зна колико пута су се Срби одрекли Сарајева, али зна да су "много пута више горко заплакали".