ДОДИК: ДА ПАМТИМО И НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО

БАЊАЛУКА, 16. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су сарајевски Срби највећи страдалници протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата и, уз борце Сарајевско-романијске регије, најзаслужнији за стварање Српског, данас Источног Сарајева и Републике Српске.

Поводом обиљежавања 27 година од егзодуса сарајевских Срба, Додик је у изјави за Срну нагласио да се никада не смије заборавити да је дуга колона од 150.000 сарајевских Срба кренула још почетком марта 1992. године након што је испред Старе цркве на Башчаршији убијен српски сват Никола Гардовић и нелегалног референдума о независности БиХ којим су игнорисани Срби као конститутивни народ у тадашњој БиХ. "Ти трагични пуцњи били су окидач за сарајевске Србе да у граду у којем су рођени, стасавали, радили, женили се, удавали, рађали дјецу, стварали породице и своје домове нема више мјеста за њих. Тада су први Срби кренули из Сарајева на пут без повратка. Неколико година касније, у зиму 1996. године отпочео је масовни егзодус наших сународника. Трагичне и потресне слике сарајевских Срба који су у рукама носили завежљаје, иконе и дрвене ковчеге са тек ископаним костима својих најмилијих обишле су свијет, који је као по матрици био и слијеп и глув и нијем на избјегличку муку нашег народа", рекао је Додик. Данас, 27 година послије, рекао је Додик, и даље су свјеже сцене у којима колоне камиона, аутомобила, коњских запрега напуштају сарајевску котлину, а Срби по ко зна који пут у својој историји крећу у изгнанство и то из Сарајева, до тада трећег града у свијету по њиховој бројности, након Београда и Чикага. Он је нагласио да је егзодус сарајевских Срба један од најпотреснијих догађаја у историји Републике Српске, јер је тај храбри народ све вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата чувао, бранио и одбранио своја вјековна огњишта, да би на крају, након потписивања Дејтонског мировног споразума, био принуђен да све напусти, јер нису жељели да наставе живот са онима који их нису прихватали ни тада, као што их не прихватају ни данас. "То више није оно Сарајево, то није Сарајево угледних српских интелектулаца, град Емира Кустурице, већ град без Срба, из којег је протјерано њих 150.000. Зато је наша дужност и обавеза да никада не заборавимо сарајевске Србе и њихову патњу кроз коју су прошли. Тај народ морамо да поштујемо, као и њихову храброст, понос и одлучност да крену испочетка, цијенеће слободу и мир у својој Републици Српској", рекао је Додик. Он је нагласио да су сарајевски Срби прошли голготу, свјесни да су сигурно уточиште нашли у својој Републици Српској, које им Сарајево више никада није могло пружити. "Ти људи су поднијели неизмјерну жртву за стварање Српске, заједно са 4.210 погинулих бораца, док је њих 3.500 дало дијелове тијела. Нијеми свједок овог тужног и трагичног догађаја су бијели крстови на Војничком гробљу 'Мали Зејтинлик' на Сокоцу. С тога не само да не можемо да заборавимо, већ тешко можемо и да опростимо непрегледну колону и трагедију коју су прошли сарајевски Срби, заједно са својим преминулим сродницима, жене, дјеца и старци", рекао је Додик. Он је поручио да је Република Српска била и остала њихов дом и огњиште, мирно уточиште у којем су наставили да живе, граде и раде своји на своме. "Институције Српске ће наставити да његују културу сјећања, чувају наш национални идентитет, нашу вјеру, језик и писмо и поносно их оставити у насљеђе новим генерацијама и својим потомцима да памте и никад не забораве", навео је предсједник Републике Српске. На Сокоцу и Палама данас ће бити обиљежено 27 година историјског догађаја од републичког значаја - егзодуса сарајевских Срба. Сарајевски Срби прије 27 година морали су да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа. У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта. Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове. За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу "Мали Зејтинлик" на Сокоцу. Према релевантним историјским и званичним подацима, егзодус је почео 17. фебруара 1996. године на православни празник Задушнице. Егзодус Срба из Сарајева трећи је по бројности, након егзодуса Срба из Хрватске и са Косова и Метохије.