ВУЈИЋ: ТЕМА О КОЈОЈ СЕ ДУГО ЋУТАЛО

ПРИЈЕДОР, 29. МАЈА /СРНА/ - У организацији Градске управе у Приједору је вечерас одржана панел-дискусија под називом "О херојима одбране града" на којој су учесници одбране Приједора од муслиманско-хрватских паравојних формација 30. маја 1992. године свједочили о овом догађају у којем је живот изгубило 15, а рањено 26 бораца.

Ратни командант трећег батаљона 43. приједорске моторизоване бригаде Драшко Вујић рекао је да је ово тема о којој се дуго ћутало или се о њој недовољно и стидљиво говорило. "Приједор је напала једна пјешадијска бригада. Обавјештајне службе јесу пратиле активности које су нападу претходиле, али нису имале довољо података и у почетку су нападачи имали успјеха, због тог фактора изненађења. Успјели смо их онемогућити у намјери да на подвожњаку пресијеку комуникацију с гарнизоном, а споје Хамбарине, Пухарску и Козарац /насеља с већинским муслиманским живљем/", рекао је Вујић. Историчар Предраг Лозо сматра да је 30. мај 1992. године дан који је сачувао много српских живота, промијенио ток историје овог града, а вјероватно и судбину српског народа у крајишкој регији. "Памћење о Одбрамбено-отаџбинском рату треба пренијети генерацијама које долазе послије нас, а ту су свједоци најважнија карика. Историчари су само као проводници и немоћни су без свједока, а документи су без живе ријечи стерилни", рекао је Лозо. Он је оцијенио да је вечерашњи догађај почетак једног новог вида свједочења и позвао је све учеснике одбране Приједора да се јаве и подијеле с јавности своје приче. "Проток времена не тражи смањење активности него прогересивно тражи повећану активност друштва јер се удаљавамо од времена догађања, а долазе нове генерације којима треба пренијети та свједочења учесника", додао је он. Полицајац Петар Чивчић из Купреса имао је 22 године када је као кадет са школовања у Тарчину 6. априла дошао у Приједор и примљен на рад у овдашњу полицију гдје је и остао. Он је потврдио да је из дома официра његова јединица била пред сам напад на град повучена у зграду полиције, будући да у то вријеме полиција није имала довољно активног резервног састава, али да је послије на ту локацију дошао аутобус полиције из Бањалуке и Крупе на Врбасу, да су два њихова момка рањена у првом удару код музеја и да се о њиховом учешћу недовољно зна у јавности. "Спавали смо кад је пред зору шеф улетио и повикао: устајте, напад. Настала је галама и паника и може неко да прича да је нешто организовано, али то и тада није било. Истина је и то што се говори да је било људи који су лежали на поду од страха, а било је и оних који су пуцали кроз прозоре", сјећа се Чивчић. Он је испричао детаљно како је с колегама под унакрсном ватром отпузао до складишта из којег је довукао сандуке с бомбама и тромблонима, па до рањених полицајаца код Младеновог споменика, затим до зграде општине гдје је био кризни штаб којем је понестало муниције, а потом и до кафића "2М" из којег се стално пуцало на зграду општине. "Видимо двојицу-тројицу људи, нису у униформи, али јесу наоружани. Од Балкана бјеже ка центру града. У ту кућу попели смо се уз дрвене стубе, унутра смо затекли запаљену цигарету, пуну пепељаару опушака и чауре. Значи, ту је био снајпериста, искочио је кроз прозор и побјегао ка Јерези", прича Чивчић. Он каже да тада није размишљао, а данас сигурно не би од страха исто поновио. "Нисам тада сумњао у одбрану, али кад је дошла војска, онда сам сто посто био сигуран да је град одбрањен. Нико није био од нас сретнији кад смо видјели војску", додао је Чивчић. Припадници извиђачко-диверзантске чете мајора Зорана Карлице негодовали су што се током дискусије није споменуло име њиховог команданта који је тога јутра повријеђен, а послије неколико дана подлегао ранама, и због чијих заслуга у одбрани града и главни трг у Приједору носи његови име. "Какав је то био командант говори реченица коју је изговарао: кога од својих војника у акцији видим испред себе, ја ћу му у леђа пуцати. То вам довољно говори какав је то херој био", рекао је један од његових војника који су присуствовали вечерашњем скупу. Као један од учесника био је најављен и Мирослав Цвијић који је био на положају у згради општине, али је отказао учешће.