КОРИЋКА ЈАМА - СВЕТО МЈЕСТО ВЕЛИКОГ ЗЛОЧИНА

БИЛЕЋА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Корићка јама код Билеће, у коју су усташе бациле 130 Срба из билећког села Корита и околних села, представља свето мјесто великог злочина који будуће генерације никада не треба да забораве, речено је данас на обиљежавању 82 године од тог злочина.

Мјештанин села Корита Милорад Носовић рекао је да је веома важно данас се поклонити сјенима мученика Корићке јаме, који су 1941. године на најмонстуознији начин убиле усташе. "Прошле су 82 године, али немило сјећање никада не може проћи и Корићку јаму никада не може прекрити вео заборава", рекао је Носовић код Спомен-костурнице на Коритима. Он је истакао да ће о томе вјечно свједочити и монументални споменик, Корићка јама са уређеном околином и лијепом богомољом, манастир на Коритима и десетине написаних књига и пјесама који су овјековјечили тај монстуозни злочин над невиним Србима. Носовић је истакао значај обиљежавање тог датума и поручио да српски народ треба да буде сложан, а будуће генерације досљедни поштоваоци страдања својих предака на Корићкој јами. Предсједник Скупштине општине Билећа Мато Вујовић истакао је да је Корићка јама свето мјесто, мјесто великог злочина гдје су мјештани овога краја на мучки начин погубљени од усташа. "Да туга буде још већа, то су урадише њихове комшије и познаници", рекао је Вујовић и подсјетио да се о томе дуго крила истина. Он је истакао да српски народ прашта, али да не заборавља и да се будућим генерацијама мора причати истина о Корићкој јами како се никада нешто слично нигдје не би поновило. Код Корићке јаме у Билећи јутрос је служена литургија, а код Спомен-костурнице парастос пострадалим Србима тог краја. Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима. У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац. Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Tркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан. Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.