СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУНА /СРНА/ - У Сребреници је данас код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина служен парастос поводом обиљежавања 80 година од свирепог убиства 250 српских цивила, које су усташе убиле на други дан православног празника Тројицe 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана у оближњим селима Залазје и Витловци.

Парастос је служио протојереј Александар Млађеновић код спомен-крста који је подигнут изнад костурнице након 76 година /2019. године/, чиме је достојно и адекватно обиљежено мјесто гдје су сахрањени дијелови посмртних остатака српских мученика, које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби, православци. Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код крста и спомен-плоче, која је постављена 2015. године изнад недавно обновљене костурнице. Тиме је обиљежено осам деценија од покоља цивилног српског становништва у овом крају. Цвијеће је положила делегација општине и потпредсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић, те представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава, које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце. Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала 229 тијела страдалих, а био је већи број оних које нису могли препознати. Међу убијенима је било 80 дјеце. Миловановић је овом приликом изјавио да се не смију заборављати жртве. "Морамо поштовати и одавати дужну пошту жртвама да се опет злочин не понови као 1992. године, што су починили потомци убица српских цивила 1943. године", поручио је Миловановић. Он је истакао да ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је, како је оцијенио, комунистички режим прикривао. "То потврђује чињеница да на костурници нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе, него рељеф на којем су приказани Нијемци како стријељају партизане, што није истина, него су усташе убијале недужно српско становништво међу којима велики број дјеце", рекао је Миловановић. Према његовим ријечима, Бошњаци своје жртве идентификују и укопавају са именима и презименима, док су српске жртве још безимене на многим стратиштима и то треба исправити. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овом мјесту Бранимир Којић рекао је да су овдје побијени цивили, да се у 20. вијеку Србима овог краја историја три пута поновила и страдали су у три рата. "Над српским народом средњег Подриња почињен је геноцид у 20. вијеку и Срби су највећи страдалници. То треба да знају наша покољења да не доживе исту судбину и о томе треба говорити", поручио је Којић. Он је истакао ова спомен-костурница и бројна спомен-обиљежја у овој општини показују да је почињен геноцид над српским народом, систематски у континуитету у свим ратовима у 20. вијеку, док се годинама говори о страдању сребреничких Бошњака у јулу 1995. године. "На та страдања треба подсјећати и не дозволити да се фалсификују историјске чињенице као што је био случај са овом спомен-костурницом", каже Којић. Према његовим ријечима, Срби поштују туђе жртве, али траже и да се поштују жртве из српског народа. "За Сребреницу је карактеристично да се деценијама не говори о српским страдањима, која су чињена у континуитету јер су сребренички Срби у прошлом вијеку доживјели три велика погрома и клања. Имена на спомен-обиљежјима нису навођена, него су представљани као неки борци, антифашисти, а с друге стране да су их убили фашисти, а не наводи се да су то били Хрвати и комшије муслимани", указао је Којић. Којић је поручио да се мора његовати култура сјећања и упознавати млади о страдањима њихових предака да и они то не би доживјели. Тек прије десетак година почело је обиљежавање сјећања на велико српско страдање на Тројчиндан 1943. године у Сребреници. На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, што није чињено готово седам деценија, нити је подсјећано и говорено о тим жртвама. Комунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање тог злочина, а посебно имена жртава, јер би казала ком су народу жртве припадале и због чега су и побијене. Деценијама се говорило да се ради о спомен-костурници убијених антифашиста. Историчар Драга Мастиловић рекао је 2021. године, представљајући зборник докумената "Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату", који је приредила група историчара, да су они дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид. "Постојала је јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора, што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану", оцијенио је тада Мастиловић. О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије тадашње усташке власти, предвођене судијом Вејсилом Хаџибегићем, која је извршила ексхумацију и идентификацију тијела страдалих, те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин, али злочинци нису процесуирани. Односно, само је у Загребу на симболичну казну осуђен натпоручник Курелец за овај злочин, али је и та казна мистериозно укинута. Мастиловић је истакао да је закључак тадашњег суда у Сарајеву, у покренутом процесу за злочин над сребреничким Србима на Тројчиндан 1943. године, био да се "случај препушта забораву", што изгледа и данас раде судови када су у питању српске жртве у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору некадашње СФР Југославије.