ШТО ХИТНИЈЕ РИЈЕШИТИ ПИТАЊА БЕЗБЈЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ

САРАЈЕВО, 6. ЈУНА /СРНА/ - Увођење репресивних мјера за преступе у саобраћају, повећање одговорности власника возила, измјене постојећег закона да би се спријечили губици живота, примијена добре праксе из Републике Српске, неке су од констатација са данашње сједнице Комисије за саобраћај и комуникације Представничког дома парламента БиХ.

Замјеник предсједавајућег Комисије за саобраћај и комуникације Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић сматра да је оправдано покренути иницијативу за измјене постојећег и доношење новог закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ како би се спријечили губици живота. Вулићева је на сједници Комисије о примјени кривичних одредби Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ истакла да што прије треба реаговати како би се спријечили губици живота на путевима и извршиле измјене постојећег Закона. "Оправдано је покренути иницијативу за измјене постојећег и доношење новог закона у који би биле уграђене све добре праксе и прописи из Републике Српске да се обезбиједи безбједност грађана", рекла је Вулић. Комисија је усвојила закључак да ће, на основу данашњих дискусија, на наредној сједници усвојити закључке с којима ће упознати министарства комуникација и транспорта и правде у Савјету министара, посланике и учеснике ове сједнице. Препоручује се, што је такође закључак, да сви приједлози који се тичу измјена Закона о безбједности у саобраћају БиХ и на ентитетским нивоима буду достављени овој комисији. Током дискусије у којој су учествовали и представници министарстава унутрашњих послова чули су се приједлози и сугестије да репресивни апарат мора бити прописан, да се појача одговорност власника возила, као и казне, те дораде закони о прекршајима. Предсједавајући Комисије Јасмин Имамовић рекао је да су немили догађаји попут недавне саобраћајне несреће у којој је погинула млада докторица опредијелили Комисију да одржи ову тематску сједницу и да је потребно да се крене са одређеним иницијативама. "Нама треба нова санкција, одузимање возила, обрачун са 20 рекордера у саобраћајним прекршајима и незгодама као и да се новчана казна замјени затвором", рекао је Имамовић. Он је навео да је 14 рекордера у изрицању казни из Федерације БиХ, четири из Републике Српске и два из Брчко дистрикта, као и да ови подаци говоре да се у Српској ради на адекватном кажњавању оних који су направили саобраћајне прекршаје и незгоде. Инспектор у Управи полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске Милан Саламадија рекао је да од четири "рекордера" у саобраћајним прекршајима један није доступан, а да је против тројице покренута принудна наплата или затворска казна, док је од двојице трајно одузето моторно возило. "МУП Српске ефикасно проводи мјере и од вишеструких повратника трајно се одузима возило. Одузето је 600 возила за двије и по године", прецизирао је Саламадија истичући да је за рјешавање ових проблема безбједности у саобраћају репресија најбоље рјешење и једина заштитна мјера. Он је истакао и да МУП Српске није био пасиван, да имају и желе квалитетне приједлоге, а да Министарство транспорта и комуникација не уважава те приједлоге. Он је подсјетио да су их слали и 2016. године, као и да је 2020. године формирана радна група која би сачинила приједлог новог законског рјешења на нивоу БиХ, али да се она никада није састала. "Сматрамо да треба израдити измјене постојећег Закона о безбједности у саобраћају, као и сасвим ново законско рјешење", навео је Саламадија. Члан Комисије Шемсудин Мехмедовић подсјетио је да су 2016. године сачињени закључци да се направе измјене постојећег закона али да за седам година на том плану није ништа учињено. "Возачи дивљају по путевима, возе под дејством алкохола, дроге и без возачких дозвола, али годинама нема адекватног одговора, те је стога неопходно понудити законска рјешења којима би се предуприједили немили догађаји", констатовао је Мехмедовић. Он је нагласио да је несхватљиво да један рекордер у прекршајима није платио 270.000 КМ, па је упитао гдје је систем заказао? Мехмедовић сматра да се због оваквих ствари повратници охрабрују због чега се не поступа у Федерацији и кантонима као у Републици Српској. Члан Комисије Јасмин Емрић је констатовао да се на основу налаза Истражне комисије може констатовати да неке институције раде, а друге не раде, те да је незамисливо да појединац може направити толико казни, а да не измири та дуговања. Вршилац дужности помоћника министра комуникација и транспорта Самир Планинчић рекао је да је радна група за израду законских рјешења обухватила широк спектар људи и да се много очекује од Министарства које нема изворне надлежности да одговори на ова питања. У БиХ годишње у просјеку застари око шест милиона КМ новчаних казни које су изречене због саобраћајних прекршаја. Највећи дужник је крајем 2022. године дуговао више од 270.000 КМ, а дуг највећих 20 дужника износио је близу 1,5 милион КМ, саопштено је раније из Парламентарне скупштине БиХ. Подаци истраживања показују да се у пракси догађа да појединци, који имају највећи дуг, успијевају да докажу да нису у могућности да га плате, јер формално-правно немају сталне приходе, нису запослени, не посједују имовину, возе туђи аутомобил, а у исто вријеме праве нове прекршаје. Истраживање о застарјелим новчаним казнама провео је Истраживачки сектор Парламентарне скупштине БиХ.