ИЗЛОЖБА МИНИЈАТУРЕ "КВАДРАТНА БОЖАНСТВЕНОСТ" ВАЛЕНТИНЕ ИЛИЈЕВСКЕ

ДОБОЈ, 8. ЈУНА /СРНА/ - У Добоју је представљена изложба минијатуре "Квадратна божанственост" Валентине Илијевске - графичара, конзерватора и рестауратора из Куманова, која је постављена у оквиру мултимедијалног пројекта "Нестајање" с циљем да се од заборава сачува покретна културна баштина.

Илијевска је рекла новинарима да се представила са 46 минијатуре у којима обрађује неке запостављене људске вриједности из културне баштине које покушава да врати и сачува путем умјетности и одговарајућих ликовних елемената. Илијевска, која ради као конзерватор-рестауратор у Кумановско-осоговској епархији у Одјељењу за заштиту културне баштине и члан је Међународног савјета за споменике и локалитете, каже да своја искуства у пракси преноси на сликарско платно и промовише их на бројним ликовним колонијама које је, између осталог, одржала у БиХ, Србији, Словенији, Египту, Шведској, Пољској, Кореји, Индији. Изложба је отворена синоћ, а промотор пројекта "Нестајање" мултимедијални умјетник Бранислав Лукић поручио је да нестанком једног села нестају традиција, култура и обичаји тог простора, чије се становништво разиђе по свијету и асимилише. Он каже да се у истраживању, које је започео 2019. године, фокусирао на села у БиХ која су из различитих разлога нестала, попут озренских села Ступари, Смолућа, Калајево у којима је проналазио одређене предмете на којима је радио конзервацију и рестаурацију и уз помоћ ликовних елемената обликовао у асамблаж. "Током рада закључио сам да један човјек може нешто, а када се удружимо у неким областим можемо много, а у неким скоро све", рекао је Лукић и указао на потребу ширег ангажмана како би се од нестанка сачувала културна баштина одређеног краја. Један од организатора је добојско Удружење "Топер" чији је представник Сњежана Шешлија појаснила да је изложба дио сегмента трогодишњег пројекта на мапирању покретне културне баштине у локалним заједницама Републике Српске и Федерацији БиХ с циљем њихове институционалне заштите како би била одржива и на корист грађанима. Шешлија каже да је ЕУ финансирала пројекат започет 2021. године, да су истражене 72 локације у БиХ, те да су на овом простору као покретна културна баштина најмање истражене народне пјесме и инструментални приступ. "Ако смо открили и сачували неке пјесме које су се пјевале у 14. вијеку, онда ће културно-умјетничка друштва имати приступ тим пјесмама и омогућити им да и даље живе", изјавила је Шешлија и навела да је у реализацију пројекта укључено око 15 невладиних организација са подручја БиХ. Говорећи о обичајима, она је на примјеру једног села на Озрену указала да је уочено да пола села његује један породични обичај када је ријеч о вјенчању, а друга половина села сасвим други, те да су оба стара више вијекова. Истраживањем је утврђено да су одређени вез, ткање и материјал потпуно исти у различитим локалним заједницама, од којих свака тврди да је он искључиво њихов и аутохтон. У оквиру изложбе, синоћ је одржан округли сто "Културно насљеђе и природа- климатске промјене" којем је претходила промоција књиге "Тајне грофа Мишкина" аутора Минеле Морањкић Ћосић из Тузле.