МЕКЕЈ: НАТО НЕ ИНСИСТИРА ДА БИЛО КОЈА ЗЕМЉА ПОСТАНЕ ЧЛАНИЦА

Није на Алијанси да одлучи да ли ће БиХ бити чланица или не, то је унутрашње питање. Пакет помоћи за изградњу капацитета коју НАТО обезбјеђује БиХ заснива се на захтјеву надлежних министарстава

Разговарао: Бернард МИЛОШЕВИЋ САРАЈЕВО, 9. ЈУНА /СРНА/ - НАТО не инсистира да било која земља постане чланица савеза и захтјев за чланство представља суверену одлуку сваке од држава, изјавио је директор Одјељења за безбједносну политику и партнерство у сједишту Сјеверноатлантског савеза у Бриселу Џејмс Мекеј. "Није заиста на НАТО-у да одреди интерне процедуре унутар БиХ и одлучује да ли ће земља бити чланица или не Сјеверноатлантског савеза. То је унутрашње питање БиХ да одлучи у оквиру политичких разговора", рекао је Мекеј данас у интервјуу Срни у Сарајеву. Мекеј је навео примјер Шведске и Финске, истичући да је ријеч о сувереним и независним земљама које су због промјене безбједносне ситуције у Европи из статуса неутралности, који су имали дуги низ година, то промијениле демократским путем кроз парламент, те поднијеле захјеве за чланство. Он је истакао да НАТО, међутим, има веома јак интерес да обезбиједи стабилну, безбједну и просперитетну БиХ. "БиХ је сусјед НАТО алијанси и зато ћемо бити уз ову земљу и помоћи да спроведе реформе и да обезбиједи стабилности и безбједност. Посљедњих скоро 30 година радимо заједно са БиХ и наставићемо то да чинимо, а интерне процедуре земље да ли ће или не поднијети захтјев за чланство у НАТО-у је на БиХ да одлучи", рекао је Мекеј. Кад је ријеч о начину доношења одлуке земље за чланство у НАТО-у, он је подсјетио да су неке земље спровеле референдуме о чланству у Алијанси и ЕУ, док су друге земље користиле демократски процес констултације кроз парламент или само одлуку владе. "Понављам није на НАТО-у да одлучи о томе. Ми желимо да имамо земљу која је јака и независна, спроводи реформе, испуњава стандарде НАТО чланства и да постоји јасна жеља да се придружи Алијанси. Није на НАТО-у да одлучи када и да ли ће БиХ послати тај сигнал", рекао је Мекеј. Он је рекао да је у посјети БиХ боравио са члановима НАТО Комитета за безбједност партнерства и сарадњу који чине земаља чланица Алијансе, укључујући Шведску. "Овдје смо да бисмо разговарали са властима БиХ о сарадњи. Имали смо састанке са представницима Министарства одбране и Министарства иностраних послова у Савјету министара као би имали конкретнији увид у сарадњу НАТО-а са БиХ", рекао је Мекеј. Одговарајући на питање Срне да ли најављена помоћ НАТО-а БиХ, коју Предсједништво БиХ није тражило, представља мијешање у унутрашње односе и шта конкретно та помоћ обухвата, Мекеј је рекао да се на овај пакет подршке за изградњу капацитета треба гледати кроз призму раније подршке Алијансе овој земљи. "Радили смо са властима БиХ више од 30 година. Посебно од 2004. године НАТО штаб Сарајево је фокусиран на реформама и пружању помоћи Оружаним снагама БиХ и Министарству одбране и осталим министарствима да спроведу реформе", подсјетио је Мекеј. Он је истакао да се пакет помоћи за изградњу капацитета коју НАТО обезбјеђује БиХ заснива на захтјеву надлежних министарстава да се идентификују њихове потребе, те да се НАТО на овај потез одлучио на основу чињенице да је нарушена безбједносна ситуација у Европи због конфликта у Украјини. "Жељели смо повећати број ресурса да се помогне обезбјеђивању стабилности и безбједности у БиХ. Оно што смо урадили је у тијесној сарадњи са надлежним министарствима, примарно са Министарством безбједности и Министарством одбране у Савјету министара да се идентификују кључна подручја у којима можемо пружити више помоћи", рекао је Мекеј. Као примјер је навео помоћ Министарству безбједности у Савјету министара која ће омогућити да се лакше може да изађе на крај са поплавама и клизиштима, подсјетивши да је и прије неколико година било проблема и са великим сњежним падавинама када је било неопходно евакуисати одређен број људи. "Желимо да помогнемо да ојачамо капацитете ових надлежних институција да су у могућности да осигурају безбједност грађана БиХ. Кад је ријеч о Министарству одбране, желимо да имају ресурсе и инфраструктуру да обаве своју задаћу унутар БиХ, али и у случају да БиХ жели да буде дио мировних операција УН и НАТО-а да буду у стању то да изведу", рекао је Мекеј. Он је подвукао да је сав посао који се ради на том плану спроведен на основу захтјева надлежних министарстава. "Оно што чинимо је да јачамо њихове капацитете да обаве свој посао и задатак, а то је да осигурају стабилност и безбједност БиХ", додао је Мекеј. МЕКЕЈ НЕГИРА ШТЕТНОСТ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ У БиХ Одговарајући на питање да ли ће НАТО преузети одговорност за тешке посљедице по здравље становништва због бомбардовања Републике Српске и Србије осиромашеним уранијумом, Мекеј је рекао да су студије показале да "нема основа за тврдњу да осиромашени уранијум представља ризик за здравље и безбједност људи у БиХ". Он је истакао да "Сјеверноатлантска алијанса питања заштите животне средине и здравља људи схвата веома озбиљно". "НАТО је 2001. године био укључен у студију коју су спровели независни експерти и УН везано за питање загађења осиромашеним уранијумом. Та студија и све накнадне, од којих посљедња спроведена 2014. године, коју су објавиле УН, показале су да нема основа за тврдњу да осиромашени уранијум представља ризик за здравље и безбједност људи у БиХ", рекао је Мекеј и додао да се Алијанса "по том питању држи тих научних чињеница које су подржане бројним студијама спроведеним током година".