АГРЕСОРИ СУ НЕКАЖЊЕНИ, АЛИ КРИВИЧНА ДЈЕЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНА НЕ ЗАСТАРИЈЕВАЈУ

БЕОГРАД, 10. ЈУНА /СРНА/ - Професор међународног кривичног права Срето Ного изјавио је поводом 24 године од завршетка НАТО бомбардовања Србије да су посљедице тог бруталног чина по становништво катастрофалне, да су агресори некажњени, али да кривична дјела ратног злочина не застаријевају.

Он је рекао да они који су се иживљавали над грађанима и земљом остају некажњени јер се као државна тајна чувају подаци која НАТО-земља је учествовала у гађању ког локалитета. Ного, који је оснивач Удружења грађана "Осиромашени уранијум", рекао је да се у једном тренутку прије четири године пријавило око 20.000 људи обољелих од посљедица дејства осиромашеног уранијума, да су њихову медицинску документацију прегледали медицински експерти, али да тужбе нису услиједиле јер нису знали кога да туже. "Стало је јер не можете утврдити месну надлежност онога ко вас је бомбардовао и не можете ни поднети тужбу јер ће она из процесуалних разлога бити одбачена. Можете ви, на пример, тужити Америку да је бомбардовала Радио-телевизију Србије, а они кажу - наши авиони из Авиана уопште нису били подигнути тај дан", рекао је Ного. Ного је навео да кривична дјела ратног злочина не застаријевају и да се нада да ће једном оно што се чува као државна тајна бити доступно. Он је навео да су посљедице агресије сада достигле врх леденог бријега, на шта је својевремено упозоравао цијењени онколог Слободан Чикаревић. "Из дана у дан се повећава број оболелих од карцинома, а што је најжалосније велики је број младих људи и деце који су оболели од те опаке и подмукле болести. Загадили су нам природу, воду и земљиште под плаштом демократије", рекао је Ного. Он је навео да ћутање о злочину представља свјесно чињење злочина. "Био сам вођа екипе тих људи. Хтели смо да тужимо сваку земљу понаособ јер не можете да тужите НАТО као организацију, али то је могуће само ако имате чији је авион шта бомбардовао, да бисте утврдили месну надлежност", прецизирао је он. Агресија НАТО–а на СР Југославију, у којој је учествовало 19 земаља чланица Алијансе, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године, када је генерални секретар издао наредбу о прекиду бомбардовања. Савјет безбједности УН усвојио је тада Резолуцију 1244 и на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало. Муниција са осиромашеним уранијумом коју је користио НАТО оставио је велике посљедице на здравље становништва. Према процјени стручњака, од карцинома, као посљедице изложености осиромашеном уранијуму, у Србији годишње оболи око 20.000 људи, а живот изгуби 15.000.