ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 31 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА СРБИМА У ЧЕМЕРНУ

ИЛИЈАШ, 10. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-обиљежја у мјесту Чемерно код Илиjаша у току је парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 31 годину на звјерски начин убили припадници такозване Армије БиХ.

Парастосу присуствују изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Републичке организације заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић. Након парастоса код спомен-обиљежја, на мјесту на којем су убијени српски цивили, биће положени вијенци и цвијеће. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом. Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника. Током напада на ово српско село убијени су готово сви становнци, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све што је српско. Они становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе. Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено. Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић. У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале. Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине. За овај злочин пред Судом БиХ води се поступак против Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смоле, Сенада, Хариса и Бењамина Сикире, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлије, те Хамдије Спахића који се терете да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно. Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО-а Какањ. Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО-а Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете. Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО-у Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија. Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно, пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.