ТОМИЋ: СТРАДАЊА СРБА ДА НАС ОПОМИЊУ НА ЈЕДИНСТВО

ИЛИЈАШ, 10. ЈУНА /СРНА/ - Злочин над 32 српска цивила у селу Чемерно код Илијаша који су 1992. године починили припадници такозване Армије БиХ не смије бити заборављен да се не би поновио, поручено је данас на обиљежавању 31 године од овог злочина.

Изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић истакао је да страдања српских бораца и цивила опомињу да је потребно јединствено када су у питању српски интереси и у томе не би смјело бити компромиса. Он је рекао да су Срби 1992. године још увијек мислили да се може доћи до договора да рата не буде, те указао да су Срби народ који држи до ријечи и има повјерење у комшије. "Нажалост, као и у претходним ратовима, и овај пут је њихово повјерење изиграно", рекао је Томић. Он је апеловао на јединство српског народа и позвао институције правосуђа БиХ да убрзају процесуирање злочина над Србима. "Када су Срби у питању, за сваку ситницу су брзо окончавани процеси и велики број људи је осуђен на много година, а када су у питању Бошњаци, онда је то далеко испод сваког очекивања", нагласио је Томић. Помоћник министра за борачко инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да се са оваквих скупова шаље порука српског јединства да се никада не забораве жртве страдале за Републику Српску. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац изјавила је данас да за страдање српских бораца и цивила на Чемерну до данас нико није одговарао, те да то за БиХ није ништа ново. Према њеним ријечима, село Чемерно је дало само себи име, јер је данас то само чемер, туга и јад. "Чемер, туга и јад човјека сретне на сваком кораку. Ништа што би могло да подсјећа на живот прије, јер је све уништено и спаљено. Сељани су или побијени или протјерани. Нама као савременицима преостаје да не дозволимо да се злочин почињен у овом селу заборави", рекла је Граорчева. Она сматра да је важно јавност подсјећати и оне који нису имали везе са ратним дешавањима упознају о томе шта се догодило у овом селу прије 31 годину. "Ако знамо и памтимо оно што нам се десило можемо да спријечимо да се више не понови", додала је Граорчева. Секула Трифковић, који је рођен у Чемерну, рекао је да је у вријеме злочина био у Илијашу, те да је три дана након тога своје сроднике и чланове фамилије пронашао загрнуте багером. "Ујутру рано је село било опкољено и страдала су дјеца, жене и старци. Нашао сам их код трешње загрнуте багером, куће су изгорјеле и сада нема ниједне", испричао је Трифковић новинарима. Он је истакао да породице убијених очекују да починиоци овог злочина буду кажњени. "Ако буде правде, требали би да казне свакога ко је чинио злочине над невиним људима и дјеци", рекао је Трифковић и додао да је тада убијен петнаестогодишњи Рајко Трифковић, син његове свастике. Предсједник зворничког Удружења ратних војних инвалида Драгослав Мијановић подсјетио је да је злочин у Чемерну био први у окружењу око Сарајева, гдје људи нису убијани само оружјем, већ и другим предметима које су убице пронашле у селу. Он је рекао да се тренутно пред Судом БиХ води поступак за овај злочин, као и да је фокус одбране осумњичених на томе да је село било војни циљ. "Овдје су изгинули цивили, и одакле на војном циљу цивили", упитао је Мијановић. Код спомен-обиљежја у мјесту Чемерно данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 31 године од злочина над 32 српска цивила које су на звјерски начин убили припадници такозване Армије БиХ. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године. Током напада на ово српско село убијени су готово сви становнци, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све што је српско. За овај злочин пред Судом БиХ води се поступак против Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смоле, Сенада, Хариса и Бењамина Сикире, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлије, те Хамдије Спахића који се терете да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.