МЕЂУ ДОБИТНИЦИМА "ПЕЧАТА" И АЛЕКСАНДРА МАРИЛОВИЋ ИЗ ДЕРВЕНТЕ

БЕОГРАД, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Престижна награда "Печат вароши сремскокарловачке", коју додјељује институција културе "Бранково коло" за најбоље пјесничке књиге на српском језику, равноправно је припала ове године Ивани Миланков, Слободану Ристовићу, Анђелку Заблаћанском, Милени Северовић, Ненаду Кебари, као и Александри Мариловић из Дервенте.

Ову одлуку је данас једногласно донио жири у саставу Андреј Јелић Мариоков, Јелена Алексић и Ненад Грујичић /предсједник/, саопштено је из "Бранковог кола". У образложењу се наводи да је Александра Мариловић из Дервенте, која је дипломирала српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци, а до сада објавила четири књиге поезије, роман и збирку есеја, награду добила за књигу духовне поезије "Ноћи дуге у прогонству", у издању "Арт принта" из Бањалуке. "То је књига онтолошке преобразбе, жива метаморфоза жене у правцу духовне зрелости која надилази голе књижевне разлоге. Ту су песме свевидеће псалтирске снаге и лепоте, озарене духовности која је дата реткима. Поједини стихови и песме расцветавају се у незадржив исцелитељски плач и призив Господа", пише у обралзожењу. Мариловићева је раније добила и награду "Стражилово" 2012. године. Ивана Миланков из Београда, која је објавила осам књига поезије, награду је добила за књигу поезије "У суседству кише", у издању Удружења независних писаца Србије. Књига је, како се наводи, прожета снажним емоцијама из урбаног миљеа са лирским сликама у смјенама годишњих доба. Слободан Ристовић из Чајетине, који живи и ради с обје стране Дрине, у Рогатици и Белој Земљи код Ужица, објавио је 15 књига поезије и шест прозе, а награду је добио за књигу поезије "Жижљевина", у издању Свесрпског отаџбинског сабора. Ристовић је, како се наводи, пјесник богате лексике и духовног блага из још неистражених рудника српскога језика и културе. "Расни песник оригиналних уметничких решења цеђених из суве дреновине матерњих речи, непрекидно је отворен према фантазмагоричним призорима са кућног прага из младости", наводи се у образложењу. Анђелко Заблаћански из села Глушци код Богатића у Мачви, који је објавио девет књига поезије и збирку афоризама, награду је добио за књигу поезије "Месечеве очи", у издању "АСоглас" /Зворник/ – УПС /Глушци/, а пише прозу, преводи сa руског језика, приређивач је цијењених и добро посјећених сајтова свјетске и српске поезије, а теме су му љубав, жена, родољубље, вјера, душа, стварност. "Као посебан облик свести о песничкој традицији, истичу се и песме-посвете као побратимски дијалози у времену са Његошем, Костићем, Јакшићем, Илићем, Дучићем, Шантићем, Ракићем, Дисом, Бојићем, Црњанским, Васиљевим, Д. Максимовић, Миљковићем, Раичковићем, Попом и Лалићем", пише у образложењу. Милена Северовић из Копривнице, која је објавила 14 књига поезије, награду је добила за књигу поезије "Даринкина дуња", у издању "Граматика", а пише и прозу. Она преводи Хесеа, Брехта, Рилкеа и сачинила је антологију савремених њемачких пјесника. Ова пјесникиња обнавља успомене на младолико школовање у аркадијској љепоти завичаја, али опјева и историјску позорницу, драму и бол нанесен обичном човјеку, ширећи просторно-временску перспективу, не заборавља косовске витезове Ивана Косанчића и Милана Топлицу, као ни српске мученике Гаврила Принципа и Саву Шумановића. Ненад Кебара родом из Фоче, а живи у Крагујевцу, награду је добио за књигу поезије "О петељци се љушка све", у издању "Интелекта", а у свом дјелу тражи од читаоца да се врати писму као "тресету слова", цивилизацијском извору и духовном трагу иницијалног човјековог зрења. Са поднасловом "Лирска предања", награђена књига доноси "прастаро поријекло људских трагова" види се и у камену, честом Кебарином мотиву, који игра значајну улогу у односима неба и земље. "Печат вароши сремскокарловачке" једна је од најстаријих и најугледнијих пјесничких награда у региону. Приликом оснивања 1967. године, ово признање добили су и Рајко Петров Ного, Радомир Мићуновић, Бранко Бошњак, Петко Војнић Пурчар, Тито Билопавловић, Звонимир Хусић, Милорад Миленковић Шум и Карољ Јунг. У сусрет прослави 200 година од рођења Бранка Радичевића идуће године, награда "Печат вароши сремскокарловачке" биће новим лауреатима свечано уручена на "Прољећним Бранковим данима 2024" у Сремским Карловцима, у чувеној, најстаријој српској гимназији, гдје се Алексије Радичевић, касније познат као Бранко, школовао од 1835. до 1841. године.