АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ ПРЕДСТАВИО СВОЈА ИЗДАЊА ИЗ ПРОТЕКЛИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

БЕОГРАД, 25. ОКТОБРА /СРНА/ - Андрићев институт представиo је на Међународном београдском сајму књига свој десетогодишњи издавачки ангажман, а богат опус публикација укључује зборнике радова са научних конференција, часописе, као и велики број монографија, како научних, тако и научнопопуларних.

О десет монографија, три зборника радова и часопису "Историјске свеске" број 50, осим директора овог института Емира Кустурице, говорили су и руководиоци одјељења овог института Мило Ломпар, Слободан Антонић, Милош Ковачевић, Мирослав Перишић, те историчар Милош Ковић. Лингвиста Милош Ковачевић говорио је о издањима Одјељења за српски језик, те истакао да је Андрићев институт данас основна институција одбране националних српских интереса из неколико разлога. Он је појаснио да се овај институт бави проблемима који представљају управо највеће националне проблеме које Срби имају, а један од највећих се тиче језика. Ковачевић је напоменуо да данас у Европи постоји барем пет до шест монографија, у којима се каже да је грађански рат деведесетих година у БиХ, али и Хрватској посљедица неријешених језичких проблема бивших народ српско-хрватског језика. "На језичком плану се види да никад није било сагласности око тога ко смо, а чим тога нема онда нема саглаости којим језиком говоримо, ни којим писмом пишемо", рекао је он. Ковачевић истиче да је најинтересантније када се у Хрватској прогони ћирилица, а њихова академија наука и умјетности каже да је прво национално хрватско писмо у ствари ћирилица. "Ко има Повељу Кулина бана, Мирослављево јеванђеље, Дубровачки молитвеник, сасвим је јасно ко баштини себе као народ", рекао је Ковачевић. Он је додао да је Андрићев институт имао задатак да покаже каква је утемељност српског народа у писму, шта је језик код Срба и да се покаже шта је српски језик данас у односу на оно како је Вук Караџић замислио као стандардни књижвни језик свих Срба трију закона, грчког, римског и мухамеданског закона. Ковачевић је рекао да је Андрићев институт са Матицом српском дошао до идеје да се напокон напише правопис српског језика, који ће важити најмање 50 године без измјена, те да је израда тог правописа при крају. Перишић је представио публикације које је издало Одјељење за историју Андрићевог института, те подсјетио на дипломатски пут Милана Ракића, који је почео свој пут до дипломате као писар, што је био уобичајени пут да неко у вријеме Краљевине Србије постане амбасадор, као и да је прошао дипломатски пут од Софије, преко Приштине, Рима, Скопља, Солуна, па до Шведске, Данске. Он је додао да књига о Ракићу садржи његове дипломатске списе, извјештаје, али и дипломатске дневнике које је водио у Риму. "Све то је један велики допринос историји српске и југословенске дипломатије у периоду између два светска рата", додао је он. Он је навео да двотомно дјело историчара Олега Ајрапетова "Спољна политика Руске империје /1801–1914/" на хиљаду страница представља неку врсту водича кроз историју руске дипломатије тог времена и односима према ФРанцуској, Британији, Персији, али и Балкану. "Спољну политику руске империје у том периоду су одређиавли стратешки, економски интереси, императив за контролом и положајем у теснацима Црног мора, затим политчки интереси одржавања равнотеже у Европи, као и идеолошки и подршка ослободилачким покретима словенских народа", рекао је Перишић. Он је додао да Историјске свеске, 50. број, говоре и о теми пописа становништва из почетног османског периода, односно да у првим данима османске власти у Вишеграду није било ниједне турске куће, него само хришћани. Такође, свеске садрже и текст који говори о томе да је Јосип Броз Тито боравио у Паризу под именом Јован Јовановић. Издања из области друштвених наука је представио Слободан Антонић, који је навео да је Андрићев институт оаза слободе за друштвене и хуманистичке науке, и једино мјесто гдје нема притиска идеологије политичке коректности иупотребе родно осјетљивог језика. Он је издвојио књигу "Успон и пад Вукове ћирилице од Кримског рата до Кримског рата" аутора Синише Стефановића, наводећи да је у њој обрађен положај ћирилице у Србији исрпском друштву у посљедњих 200 година, као ида садржи податке колико је књига од 1945. године до данас штампано на ћирилици и на латиници, те додао да је у културолошком смислу то капитална књига. Представљајући издања Одјељења за књижевности Мило Ломпар истакао је библиографију издања Андрићевог института, наводећи да садржи 123 библиографске јединице, што показује да овај институ објављује велики број књига и публикација из области књижевности, лингвиситке, социологије..., те да ова установа има утемељујући значај за српску културу. Књига "Расправа о умијећу живљења намијењена младим покољењима" аутора Раула Венегема, додао је он, у центар поставља старо античко питање о умијећу живљења, што је посебно значајно у данашњем времену, гдје се то питање поставља и пред појединца и пред нацију. Он је додао да књига ауторско дјело филозофа Зорана Арсовића "Таоци на неодређено вријеме" говори о ситуацији времена, настојећи да опише драму егзистенције, док се у дјелу "Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш" аутора Весне Тријић говори о феномену књижевности и сличноситмаи разликама Киша и Шћепановића. Међу предствљеним издањима се истичу "Расправа о умијећу живљења намијењена младим покољењима" аутора Раула Венегема, као и "Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш" аутора Весне Тријић. Међу новим издањима су "Таоци на неодређено време: Балада о звери" аутора Зорана Арсовића, двотомно дјело историчара Олега Ајрапетова "Спољна политика Руске империје /1801–1914/", те "Дипломатски списи Милана Ракића" аутора Миладина Милошевића, директора Архива Југославије. Институт је промовисао и издања "Лингвостилистички огледи" аутора Тање Русимовић, "Стил српске прозе и драме" аутора Нине Ћеклић, "Двострука негација у српском језику" аутора Јелене Петковић и "Успон и пад Вукове ћирилице од Кримског рата до Кримског рата" аутора Синише Стефановића. Представљен је и зборник са научног скупа "Крај новог свјетског поретка /1989–2022/ Србија и Република Српска у свјетскоисторијским промјенама", два зборника са научних скупова Одјељења за српски језик "Мајка у српском језику, књижевности и култури" и "Актуелна питања морфосинтаксе српскога језика", као и 50. број "Историјских свезака". На сајму се нашла и "Библиографија издања Андрићевог института /2013–2022/" аутора Гордане Станчић.