КАЛАБИЋ: ДАН ПРИМИРЈА СРБИ БИ ТРЕБАЛО ДА СЛАВЕ КАО ДАН ПОБЈЕДЕ

БЕОГРАД, 10. НОВЕМБРА /СРНА/ - Историчар Радован Калабић оцијенио је да је за Србе у цјелини изузетно важно обиљежавање Дана примирја у Првом свјетском рату, који би српски народ, слиједећи историјску логику, требало да обиљежава као дан побједе у том рату.

Указујући да Аустро-Угарска 1914. године није напала само Србију, него и цијели српски народ, који је дао највише жртава у Првом свјетском рату, Калабић је истакао да су Срби у одлучујућим биткама дали кључни допринос за своју и побједу савезника против Њемачке, Аустро-Угарске и сљедбеника, што је крунисано потписивањем примирја 11. новембра 1918. године. "Ако се гледа са војно-стратешког становишта, пробој Сонуског фронта, који је почео 15. септембра 1918. године, био је одлучујућа битка, у којој су Срби запечатили судбину, не само Аустро-Угарске, него и њених савезника", рекао је Калабић за Срну. Он је нагласио да се Срби по броју жртава у Првом свјетском рату издвајају далеко на првом мјесту изнад Фрацуза, Нијемаца, Аустро-Угара, Енглеза, па чак и Руса. Калабић је објаснио да је то необорива чињеница ако се има у виду да је Србија у Првом свјетском рату изгубила 28 одсто становништва и да је за побједу страдало 62 одсто репродуктиувног и радног становништва. Он је истакао да је зато обиљежавање 11. новембра, када је донесена одлука о примирју у Првом свјетском рату, за Србе датум велике побједе и датум на који Срби као народ морају да се сјећају свих својих жртава. "Ако данас говоримо о култури сећања, ми смо у обавези као народ да тај датум обележавамо на најпримеренији могући начин. Ако говоримо о дубљим, духовним категоријама, морамо се сећати свих својих жртава да бисмо уопште заслужили као генерације и као њихови потомци било какву светлију будућност и перспективу", рекао је Калабић. Он сматра да је то неопходно због тога што постоји необорива дефиниција да се и садашњост и будућност огледају у прошлости. Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се сутра у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када је у посебном вагону француског маршала и врховног команданта савезничких армија Фердинанда Фоша у близини традића Компијењ потписан прекид ватре на западном фронту. Документ, чијим су потписивањем Централне силе практично капитулирале, предвиђао је прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа, размјену заробљеника, гаранције о плаћању ратне штете, уништавње њемачких ратних бродова и подморница, као и поступање страна потписница током примирја. Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године. Дан примирја у Првом свјетском рату у Србији у државне празнике је уврштен 2012. године.