ДЕЈТОНСКИХ 28 ГОДИНА ОБИЉЕЖИЛО 26 ГОДИНА САМОВОЉЕ ВИСОКИХ ПРЕДСТАВНИКА

БЕОГРАД, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Професор уставног права Драган Батавељић изјавио је Срни да је 28 година Дејтонског мировног споразума обиљежило и 26 година узурпирања овлаштења од високих представника која су почела мандатом Карлоса Вестендорпа и трају до данас са нелегитимно изабраним њемачким држављанином Кристијаном Шмитом.

Батавељић је навео да је улога високог представника, којег мора да потврди Савјет безбједности УН, само да надзире спровођење мировног споразума, а не да буде законодавац и уставотворац. "Шмитови претходници су узурпирали своја овлаштења, али су бар били изабрани онако како је то донекле било предвиђено, међутим он је дошао на ту функцију на потпуно нелегалан начин. Према томе, ако је постављен нелегално онда би и те његове одлуке требало да буду третирне као нелегалне", рекао је Батавељић. Према његовим ријечима, високи представник у БиХ треба да влада демократски, а не аутократски. "Према одредбама Анекса 10, члан пет даје дефиницију овог политичког органа да је високи представник коначни орган на терену везано за тумачење мировног споразума о његовој имплементацији, и то у цивилном сектору", навео је Батавељић. Он је рекао да се први високи представник у БиХ Карл Билт "није много мијешао у свој посао", али је послије тога високом представнику омогућено да добије додатна, бројна овлаштења која нису била предвиђена првобитним споразумом и да су та бонска овлаштења из 1997. године знатно појачала његову улогу и створила ситуацију да је могао да намеће одлуке. "Дакле, од 1997. године до данас високи представници намећу своје законе и смењују легитимно изабране представнике и носиоце најважнијих политичких функција у БиХ. Бонска овлаштења су им дала превише надлежности и она су на неки начин сваке године све више проширивана и самовољно узурпирана", рекао је Батавељић. Он је додао да је данашња ситуација у БиХ, када је ријеч о високом представнику, много компликована јер бонска овлаштења дају могућност Шмиту да спроводи своја овлаштења на начин који уопште није предвиђен. "Треба нагласити да је веома чудно да се на његове одлуке не може уложити жалба, дакле ниједан суд у БиХ, па чак ни суд у Стразбуру, не може да одлучује о његовим одлукама које су коначне и извршне. Значи, не може да се уложи правни лек на те одлуке без обзира како су оне донесене и под којим условима и на који начин регулишу одређене проблеме у БиХ", појаснио је Батавељић. Он је подсјетио да су увођење функције високог представника подржале и тадашња Савезна Република Југославија, Република Српска, Федерација БиХ, али само до граница које су предвиђене давањем његових првобитних овлаштења. "Све остало је било узурпирање овлаштења која он ни у ком случају не може да има, тако да је сада дошло до ситуације да је он приграбио власт и у законодавству, и у судској и извршној власти, што ни у ком случају не може да буде", рекао је Батавељић. Он је нагласио да је у свакој демократској држави, каквој БиХ тежи да буде, власт организована на принципу подјеле власти на законодавну, извршну и судску, а да је високи представник у БиХ буквално бонским овлаштењима и проширивањем тих овлаштења преузео да врши сву ту власт. "Највећи број закона и одлука који су доношени до сада су наметнути против континуитета БиХ, као што је и ова одлука претпосљедњег високог представника Валентина Инцка о забрани негирања геноцида и других закона, те, на примјер, Педија Ешдауна који је донио највећи број одлука у свом мандату", указао је Батавељић. Он је нагласио да је Шмит, који функцију високог представника врши на нелегалан начин, изјавио да ће, вјероватно, бити посљедњи високи представник у БиХ. "То смо чули лично од њега. Питање одакле њему та информација и да ли је можда у комуникацији са својом савезном владом која га је предложила или са неким другим органима. С обзиром на то да је недавно поднео извештај Савету безбедности УН, ми тренутно не знамо да ли се планира да та функција престане да постоји", рекао је Батавељић. Пуних 28 година навршило се данас од када је у америчкој бази "Рајт Петерсон" у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.