РАДОЊИЋ: НАСТАВИЋЕМО ДА ИГРАМО ГДЕ ГОД ИМА СРБА

У Урошевцу је играна представа само за једну баку, Смиљу Бајчету, која је дочекала глумце у свом дворишту у папучама. Нека киша је росила, она је била са кишобраном. Играли су представу за њу у њеном дворишту и плакали

Приредила: Сања СРДИЋ МАЦАНОВИЋ БЕОГРАД, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Директор Народног позоришта Приштина са сједиштем у Грачаници Предраг Радоњић истиче за Срну да то позориште од 1999. године дијели тешку судбину Срба на Косову и Метохији, али да упркос свим притисцима опстаје. "Позориште је спремно да представе игра и на пољани и у кућном дворишту повратника у српским енклавама и тако магијом обоји њихове усамљеничке дане и охрабри их да остану", наводи Радоњић. Он напомиње да је Позориште гостовало у свим срединама гдје живе Срби, од Зубиног Потока, Косовске Митровице, Штрпца, Лепосавића, па све до изолованих енклава у Метохији попут Гораждевца и Велике Хоче. Радоњић истиче да су сусрети са том публиком посебни и да је, истовремено тешко, необично и чаробно искуство играти за ученике у Призренској богословији или за четири српске старице у Ђаковици. "У Урошевцу смо чак играли представу за једну баку Смиљу Бајчету, која нас је дочекала у свом дворишту у папучама. Нека киша је росила, она је била са кишобраном. Наши момци су играли представу за њу у њеном дворишту и плакали. Заиста су ти тренуци посебни. Генерално, то је и мисија нашег позоришта да се боримо за духовни опстанак нашег народа, да се боримо за очување српског језика и културе", истиче Радоњић. Он напомиње да је управо по Смиљи Бајчети названа награда која се у току године додијељује највјернијем посјетиоцу Позоришта, на чијим даскама се најдуже игра "Женидба" Николаја Гогоља. "Настојимо да на репертоару имамо велики број комедија. Ту је и Нушићево `Сумњиво лице`, са којим ћемо, верујем, гостовати у Бањалуци. Требало је да то буде још прошле године, али је одгођено. Гостовали смо и у "Атељеу 212" са новом представом `Топ је био врео` Владимира Кецмановића. То је заиста тешка прича која је оставила дубок траг код публике о том несрећном рату који је задесио БиХ, о Сарајеву и догађањима у њему", наводи Радоњић за Срну. Ово народно позориште, као и све друге српске установе и институције, косовске привремене власти третирају као илегалну, паралелну институцију која нема право да ради на Косову и Метохији, тако да им је функционисање отежано. "Не признају нам документе ни таблице. Имамо проблем са превозом, као и транспортом сценографије на нашим гостовањима. Имали смо неких непријатних сцена приликом преласка административне линије за гостовања у другим деловима Србије", истиче Радоњић. Он каже да су запослени у Позоришту до сада добијали редовно буџетске плате од Министарства културе Србије на рачуне у Поштанској штедионици и дијелом у Комерцијалној банци, али да је за све велика непознаница како ће то даље функционисати с обзиром на одлуку Приштине да укине динар. "Постоји велики страх и не само за то како ће се технички реализовати пријем плата. Надам се да ће се за то наћи неко решење. Много се више бојимо за саму судбину наше институције, за саму судбину нашег народа, који, нажалост, појачано одлази због свих притисака који не престају. Ти притисци су појачани у последње две године и живот је сваким даном све више и неизвестан и отежан. Није нимало пријатно", наглашава Радоњић. Он додаје да Срби који су рођени на Косову и Метохији, гдје су рођени и њихови преци, не желе да оду и напусте свој досадашњи живот. "Њих само нека велика мука може да натера да оду. Колико сам видео, Срби који су остали заиста су дубински и суштински везани за места у којима живе и не би желели да их напусте. Нажалост, ствари се одвијају неповољно, али се надам да ће се ситуација донекле смирити и да ће народ опстати и остати у довољној мери на Косову и Метохији, што је најважнији и најзначајнији циљ", истиче Радоњић. Он се нада да ће Народно позориште Приштина са сједиштем у Грачаници ускоро гостовати у Бањалуци, те напомиње да су се раније већ представили публици у Приједору, Добоју и Бијељини. "Нажалост, због третмана докумената из Републике Српске тамошњим позориштима није дозвољен улазак на Косово и Метохију. БиХ, због блокаде из Републике Српске, није признала самопроглашено Косово, те за њих постоје обавезне визе и јако им је тешко, ако немају пасош или личну карту Србије, да уђу на Косово и Метохију. Потребно је вадити неке визе које би требало предати у Истанбулу", наводи Радоњић. Радоњић наглашава да је све то подешено тако да се онемогући улазак људима из Републике Српске, за које му се чини да "више воле и носе Косово и Метохију у срцу него људи у централној Србији". Народно позориште Приштина са сједиштем у Грачаници је 1999. године практично протјерано са своје матичне сцене из града у којем је основано. Неколико година ово позориште било је у стању "хибернације", а 2004. године обновило је свој рад, прво у Лепосавићу, потом у Косовској Митровици, да би се 2014. вратило у Грачаницу, која се према административној подјели Србије налази на подручју града Приштине. Давне 1948. године у Приштини је прво основана српска драма, да би годину дана касније глумци српске драме и директор Милутин Јаснић направили и албанску драму, па је Позориште до 1999. функционисало као двојезично.