САВА ПОПОВИЋ ТЕКЕЛИЈА - ПРВИ СРБИН ДОКТОР ПРАВА

БИЈЕЉИНА, 16. АВГУСТА /СРНА/ - Сава Поповић Текелија /1761-1842/, први Србин доктор права, оснивач "Tекелијанума", предсједник Матице српске, племић, трговац, филантроп и ктитор, рођен је 17. августа 1761. године.

Tекелија је говорио бар седам језика и имао енциклопедијски ниво знања, својствен најобразованијим људима тадашње Европе. Сава Поповић pостао је први Србин који је докторирао право и први угарски држављанин са овим звањем, а да, при томе, није био проfесор универзитета. Он је и у Румунији и у Мађарској обављао високе царске административне послове, али његова главна мисао у то вријеме било је ослобађање поробљених српских територија од Tурака. Текелија се желио придружити Првом српском устанку 1804. године, те се дописивао са првим српским министром просвјете Доситејем Обрадовићем, примарно сматрајући да је знање главно српско оружје према просперитету и бољој будућности. Он је основао фонд за школовање сиромашне, али надарене дјеце из српске заједнице у Араду. Текелија је преживио колеру и многе пословне недаће, али је успио помоћи Вуку Караџићу да штампа "Српски рјечник", иако се с његовом језичком реформом није слагао. Дао је сто форинти у сребру за "Граматику" Милована Видаковића и помогао да се откупи рукопис и штампа друга књига "Стихотворенија" Лукијана Мушицког. У Бечу је Текелија основао Фондацију за школовање синова граничарских српских официра Војне крајине, а помагао је и првим гимназијама у Сремским Карловцима и Новом Саду. Најзначајније добротворно дјело Саве Поповића Tекелије је "Tекелијанум", Фонд за подршку Матице српске, прво са сједиштем у Будимпешти а касније, средином 19. вијека, у Новом Саду. Овом фонду Tекелија је завјештао сву своју имовину, а послије његове смрти 1842. године из породичне куће у Араду у Матицу српску пренијета је Tекелијина покретна имовина: богата библиотека од око десет хиљада књига, документи и писма.