ДРАГАН САМАРЏИЋ УСПЈЕШНО ВОДИ ВИШЕДЕЦЕНИЈСКУ БОРБУ СА ДИЈАБЕТЕСОМ

Драгану Самарџићу из Берковића дијабетес је откривен када је имао свега осам година и од тада, пуних 49 година, свакодневно га узима, што га чини дијабетичаром са највише година на овој терапији у БиХ

БЕРКОВИЋИ, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Драган Самарџић из Берковића, познатији као Шеф, готово пет деценија води тиху борбу са дијабетесом - 49 година узима инсулин, али није изгубио животну вољу и снагу, води активан друштвени живот и представља примјер и инспирацију у својом мјесту, али и за све који се боре са овом болешћу. Самарџић који је рођен у сусједном Стоцу, за Срну наводи да му је дијабетес откривен када је имао свега осам година и од тада свакодневно узима инсулин, што га према подацима, чини дијабетичаром са највише година на овој терапији у БиХ. "Због дијабетеса изгубио сам једно око и ногу прије четири године. Носим протезу са покретним кољеном. Шта да Бог да - човјек мора да трпи", прича Самарџић, присјећајући се својих година борбе. Он наводи да живи од мајчине породичне пензије, своје пензије од 300 КМ, накнаде за туђу његу и помоћ од општине Берковићи и Владе Републике Српске и инвалиднине, те каже да би била добродошла финансијска помоћ за даље лијечење. Драган се школовао у Стоцу и постао ђак генерације у Средњој машинској школи. Иако је дијабетес често постављао препреке на његовом путу, Самарџић каже да никада није допустио да га заустави, па због своје храбрости и животне воље остаје инспирација, не само у у Берковићима, већ и свима који се боре са хроничним болестима. Самарџић истиче да животне борбе не бирају никога, те наглашава да је, кад се човјек суочи са изазовима, најважније остати јак, позитиван и истрајан, баш као што је учинио у својој вишедеценијској борби са дијабетесом. "Живот је оно што човјек мора да прихвати онако како јесте и да нема секирације", каже Самарџић и додаје да, не само да се прилагодио новим околностима, већ и даље живи живот пуним плућима. Он наводи да сваки дан започне кафом у локалном кафићу и не пропушта прилику за дружење са пријатељима. "Имам и један мотор који возим, њим по потреби одем и до Билеће. Тај мотор ми је десна рука", истиче Самарџић који живи са деведесетдвогодишњом мајком у Берковићима. Осим тога, Самарџић каже да је, док је био замјеник некадашњег начелника општине Берковићи, иницирао формирање Удружења омладине као и Удружења лица са инвалидитетом, у оквиру којих је учествовао у писању бројних пројеката усмјерених на помоћ овој популацији, али и бројне друштвено корисне пројекте. Драган Самарџић, Шеф из Берковића, остаје живи доказ да се истрајношћу могу превазићи и најтеже животне препреке. "Човјек мора да зна да нема никакав проблем кад је здрав. Сутра је нови дан, све ће бити у реду", поручује Самарџић.