ПОРОДИЦЕ НЕСТАЛИХ И УБИЈЕНИХ ЗАТРАЖИЛЕ ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О НЕСТАЛИМ ЛИЦИМА

БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Породице несталих и убијених Срба у ратовима деведесетих година 20. вијека на простору бивше Југославије поручиле су поводом 10. децембра - Међународног дана људских права да неопходно да Србија донесе закон о несталим лицима и дефинише јавну политику као одговор на антисрпску јавну политику у окружењу, гдје се саботира проналазак и идентификација жртава српске националности и из чега произлази да Срби нису били жртве.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Душко Челић поручио је данас у Београду да питање несталих и убијених није питање само породица жртава него читавог друштва и указао на важност доношења закона о несталима, снажније подршке државе и уређење система трагања. "Ово је питање система. Треба да се чује јачи глас. Па видите како се формирају јавне политике у друштву, често антисрпски обојене. Какав је наш одговор? Да ли је могуће да по том наративу у региону ниједна жртва није српска? Него су муслиманске, хрватске, албанске. Кад би неко слушао без елементарних информација дошао би до таквог закључка", рекао је Челић. Он је упозорио на опасност да ће због пасивности, сутра та наводна истина, која је добрим дијелом компромитована, ући у уџбенике, и указао да Србија мора реаговати на то не због породица несталих већ због будућих генерација, како им се не би исто ово поновило. О важност доношења закона о несталим лицима у Србији и саботирању у окружењу да се проналажења нестали и убијени Срби говорили су и предсједници Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић, Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић и Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СР Југославије Мирјана Вожин. Ђукићева је истакла да је Хрватска једина земља у региону и још и чланица ЕУ, која има позната гробна мјеста, али их не ексхумира, као и 900 ексхумираних тијела која годинама остају неидентификована. "Све је тежа борба да утичемо на убрзање процеса тражења несталих лица, већина чланова породица се плаши да уопште говори о злочинима да не угрозе живе чланове. Неопходно да се донесе закон којим би прије свега били признати као жртве", рекла је Ђукићева. Предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић примијетио је да за регион и међународну заједницу "српске жртве нису тема и злочини над Србима се нису десили", при чему Срби чине једну трећину несталих у бројкама које се сада спомињу. "Убијање и киднаповање десило на територијама Хрватске, БиХ и простору Косова и Метохије, тамо су гробнице, мртвачнице, архиве, све, а они врло често покушавају да пребаце одговорност на Србију са захтевима да ли у нашим архивама има информација. Ми им то неселективно дајемо за разлику од њих који нама не дају ништа, а архиве су тамо, надлежна тела за истраге и процесуирање, као и институти и све што треба", рекао је Одаловић. Он каже да има више од 4.000 тијела у мртвачницама на простору бивше Југославије и најмање 400, а у стварности је значајно више, у мртвачницама у Хрватској су тела Срба. "Скоро 600 је у Републици Српској. Колико се налази у мртвачницама у Сарајеву, Тузли и другде у БиХ? Око 350 их је у Приштини, где је најмање 80, а ближи смо да је то 100 српских жртава и нема идентификације", каже Одаловић. То, како истиче Одаловић, говори да не постоји спремност да се ријеши питање несталих Срба. На конференцији је говорила и предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац.