СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН - ПОЕТА И БОЕМ

МОСКВА, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Сергеј Александрович Јесењин /1895-1925/, један од напопуларнијих и најпознатијих руских лирских пјесника 20. вијека, боем и скандал мајстор, убио се 28. децембра 1925. године.

Јесењинова рана поезија првенствено се заснивала на руском фолклору. Он је своју прву збирку пјесама под називом "Радуница" објавио 1916. године. Ова збирка, препуна пјесама о љубави и обичном животу, учинила је Јесењина омиљеним пјесником. Октобарску револуцију 1917. године Јесењин је посматрао као друштвени и духовни преврат који ће довести до "миленијума сељака", описаног у његовој сљедећој књизи пјесама "Друга земља". Јесењин је био чести посјетилац московских кафана, у којима је рецитовао, али и /претјерано/ пио. Он је у том периоду објавио неколико збирки пјесама, као што су "Tрерјадница" и "Пјесме кавгаџије", а 1921. године написао је и поему "Пугачов", величајући побуну сељака против владавине Катарине Друге у 18. вијеку. У јесен 1921. године Јесењин упознаје америчку плесачицу Исидору Данкан, жену која је била 18 година старија од њега и која је знала само неколико руских ријечи. Њих двоје су имали буран однос, а Данканова је завршила живот трагично тако што јој се шал обмотао око точка отвореног аутомобила који је возила и удавио је. Неко вријеме Јесењин је писао кафанску поезију у циничном стилу који се јасно огледа у збиркама "Исповијест хулигана" и "Москва кафанска". Пјесмом "Сурови октобар ме је обмануо", пјесник је отворено нагласио своје отуђење од бољшевичке Русије и окренуо против себе тадашњу Стаљинову власт. Јесењиново посљедње велико дјело поема "Црни човјек" представља немилосрдну критику сопствених неуспјеха. Дана 28. децембра 1925. године, према званичној верзији власти, Јесењин се у стању нервног растројства убио у једном лењинградском хотелу. Међутим, нова открића историчара књижевности говоре да је Јесењин, можда, убијен и да је све представљено као самоубиство. Сергеј Јесењин и данас важи за једног од најпопуларнијих руских пјесника.