СТЕВАН МОКРАЊАЦ - СИМБОЛ СРПСКЕ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ

БИЈЕЉИНА, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ - Композитор Стеван Стојановић Мокрањац /1856-1914/, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва, који је обиљежио српску класичну музику, рођен је 9. јануара 1856. године.

Мокрањац је заслужан за увођење српског националног духа у умјетничку музику. Завршио је гимназију у Београду, природно-математички одсјек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва, а музичко образовање стицао је у Минхену, Риму и Лајпцигу. По повратку у Београд, развио је многострану музичку дјелатност. Био је хоровођа Београдског певачког друштва, које је под његовим вођством стекло међународни углед. Његово дјело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у 19. вијеку. Био је професор и директор Српске музичке школе, данас Музичке школе "Мокрањац", као и покретач Савеза пјевачких друштава. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије /данас Српске академије наука и уметности/. Најпознатија његова дјела су "Руковети" – 15 сплетова пјесама заснованих на фолклорним мотивима из различитих дијелова Србије, БиХ, Сјеверне Македоније и Бугарске, "Приморски напјеви", духовити скерцо "Козар", као и музика за православна богослужења. Познати су његови записи народних пјесама и игара са мелодијама из Левча, као и двије значајне збирке записа са српским црквеним напјевима Осмогласник и Страно пјеније. У свом главном дјелу "Руковети", Мокрањац је створио специфичан облик рапсодије, уобличавајући народне пјесме из наших крајева, са истанчаним осјећајем за хармонска, мелодијска и текстуална обиљежја. Његове духовне композиције, инспирисане традиционалним православним црквеним напјевима, су ремек-дјела српске црквене музике. Стеван Мокрањац је умро 1914. године. /нт