РАСПОЛАГАЊЕ ЕНЕРГЕТСКИМ РЕСУРСИМА - ОДЛУЧУЈУЋЕ СРЕДСТВО ЗА СТИЦАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ

БАЊАЛУКА, 6. АПРИЛА /СРНА/ - Више је него очигледно да глобализација релативно губи на важности и да свијет постаје политички мултиполаран, при чему енергија и располагање енергетским ресурсима постају одлучујуће средство за стицање политичке моћи, сагласни су учесници научно-стручне конференције у Бањалуци о теми "Енергетске геополитичке игре на Балкану".

Учесници су закључили да се све више чини да се енергетске политичке игре отимају контроли и да у њима мало ко профитира. Закључак је и да географска локација регион Балкана чини потенцијалним енергетским средиштем, али да су енергетска тржишта на овом подручју мала због чега је важно формирање регионалног тржишта извора енергије да би земље Балкана могле да помажу једне другима. "У садашњим и будућим енергетским геополитичким играма веома је важно не остати изван пројеката енергетске инфраструктуре. Због тога је земљама Балкана веома важно да су способне и спремне препознати праву прилику и брзо је искористити", један је од закључака конференције. Када је ријеч о енергији и енергетским ресурсима, учесници конференције су посебно указали на дилему у којој је мјери руски гас и даље темељ енергетске сигурности на Балкану и Европи, без обзира на геополитичке игре. Сарадник на београдском Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић рекао је да замјена за руски гас није пронађена без обзира на изјаве политичара, јер су контингенти који су пронађени као алтернатива три пута скупљи од руског гаса, а рат на Блиском истоку "подиже цијену нафте у небеса". "ЕУ пролази кроз дубоку кризу коју генерише, пре свега, енергетска криза. То смањује конкурентност целокупне европске привреде, губи се позиција на глобалном тржишту", рекао је Пророковић новинарима. Он је додао да тренутно Источна гасна интерконекција дјелује остварива, напомињући да се све у вези са том интерконекцијом темељи на руском гасу, а да се Азербејџан показао као танка алтернатива. Начелник Одјељења за гас у Министарству енергетике и рударства Републике Српске Маја Мркић Босанчић рекла је да је Источна гасна интерконекција стратешки пројекат од националног интереса за Републику Српску. "Ријеч је о пројекту изградње гасне инфраструктуре дужине 325 километара. Вриједност инвестиције је око 440 милиона КМ. Пројекат обухвата изградњу магистралног гасовода, који треба да прати трасу ауто-пута Београд - Бањалука и дуж те трасе могући су кракови према градовима гдје би се могла извршити гасификација постојећих топлана и изградња нових гасних електрана", навела је Босанчићева. Она је додала да је овај пројекат од значаја за Српску у смислу обезбјеђивања гасне диверзификације и сигурности снабдијевања, за привреду би било значајно са аспекта одржавања животне средине, те би помогло напретку и развоју Републике Српске када је ријеч о привлачењу инвестиција. Професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја истакао је да је југоисток Европе објекат политике великих сила, те да је сада питање да ли ће на овом простору бити могуће креирати неки заједнички регионални идентитет. "Практични разлози мораће да утичу на то да се тај енергетски комплекс фокусира у правцу веће ефикасности јер без тога је тешко говорити о утицају великих сила, односно подјели њихових зона интерса на овим просторима", рекао је Шолаја. Научно-стручну конференцију "Енергетске геополитичке игре на Балкану" организовао је Центар за лобирање.