27.04.2024

11:09:00

АЏИЋ: АКЦИЈА "БЉЕСАК" ЈЕ ОПОМЕНА, ЈАЧАТИ СРПСКУ И ЊЕНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

ГРАДИШКА, 27. АПРИЛА /СРНА/ - Градоначелник Градишке Зоран Аџић рекао је данас на обиљежавању 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније у хрватској акцији "Бљесак" када је убијено 283 Срба, међу којима 12 дјеце, да је пут спаса на ријеци Сави постао пут насиља и смрти и да је то највећа опомена, те да су данас потребни јединство, као и јачање Републике Српске и њених институција.

"Ово је највећа опомена да требамо бити будни увијек и да будуће генерације граде мостове суживота и водећи рачуна о идентитету", истакао је Аџић у обраћању на данашњем обиљежавању у Градишци. Он је нагласио да ово обиљежавање носи тежак терет и осјећај горчине и туге јер су међу настрадалима била и дјеца. "Данас, 29 година након хрватског погрома обиљежавамо у сјени борбе за доказивање истине. За овај злочин нико није осуђен и тешко је помирити се са том чињеницом, као и да смо увијек били мета напада", рекао је Аџић. Он је истакао да се све може превазићи јединством и јачањем Републике Српске Српске и њених институција. "Сарадњу са добронамјерним људима не искључујемо", поручио је Аџић. Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић истакао је у обраћању да је важно да се подржи пројекат визуелног архива српског страдања јер свијет треба да види колективну српску жртву и да су Срби опет ти који гледају у будућност. "Поносан сам што заједно са институцијама Српске ово радимо", рекао је Станивуковић. Из западне Славоније је прије 29 година у хрватској злочиначкој акцији "Бљесак" за само 36 часова протјерано 15.000 Срба, а убијено 283 Срба, од којих 107 цивила међу којима и 12 дјеце. Хрватске оружане снаге су под кодним називом "Бљесак" 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија у саставу Републике Српске Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН. Против Срба у западној Славонији, односно око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. У нападу је заробљено око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.