ДАНИ РАДОСТИ И ВЈЕРЕ У БОГА И ДОБРО У ЉУДИМА

БЕОГРАД, 27. АПРИЛА /СРНА/ - Звонки дјечији гласови, прапорац звончића и радост предстојећег Васкрса испунили су данас храмове и улице Београда, а празник Лазареву суботу неки од Београђана искористили су као прилику да продајом вјенчића и врбових букета употпуне кућни буџет или да се попут осамдесетогодише Душанке Хаџић из подавалског села Рушањ "нагледају младости".

"Нисам дошла да ми је за корист неку запело, волим само народ да гледам, децу која се радују, да се младости сетим", истиче Хаџићева за Срну. Она наводи да је врбово пруће уплетено у вјенчиће брала уз поток који протиче испод баште, коју обрађује са истом љубављу као и у младости. "И добро ми је кренуло. Одмах с јутра једна бака ми је узела чарапе и два венчића, један плави, један црвени. Нека је сваком на радост", наглашава Хаџићева. Она каже да више воли врбу ставити око струка јер је тако навикла од дјетињства и да вјерује да јој је то сачувало добро здравље и у деветој деценији. "Венчиће правим, али код мене је увек било да се опаше врба око појаса, па да је вежеш црвеним кончићем на два места и тако носиш цели дан", наводи Хаџићева. На импровизованој тезги испред Храма Светог Марка вјенчиће и звончиће изложила је и Љубинка С, која каже да се Васкрсу и свим данима који му претходе искрено радује и да вјерује у Бога и добро у људима. "С Богом је све лакше. Томе сам учена од малена у Крагујевцу и тога се држим. Данас сам испред цркве јер пензију немам, па да се мало потпомогнем, а Васкрс ћу дочекати са својом децом и пет унучади", истиче она. Милица Марковић, чијим са шареним балонима посебно радују најмлађи, каже да јој је срце пуно када види да су Срби у својој вјери. "Радим по вашарима у Србији, а о великим празницима сам стално у Београду. То ми је искључива делатност и добро ми иде", наглашава Марковићева. Тијана Г, која у рукама држи тринаестомјесечног Андреја, каже да они као породица празнују већ данима. "Данас смо узели звончиће, сутра ћемо се умити цветном водом, а онда бојимо јаја и дочекујемо Васкрс", наглашава она. Српска православна црква данас прославља празнике Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу и Врбицу. Празник Лазарева субота успомена је на посљедње чудо Христово пред Недјељу страдања, смрт и Васкрсење. Овај празник у хришћанству има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих вјерника. Православни вјерници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у навечерје Цвјетне недјеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу. Врбица је за православне хришћане празник дјечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите дјецу к мени, јер таквих је Царство небеско". На тај празник се у православне храмове уносе врбове гранчице које ту остају до недјељне литургије, на Цвијети, када се обавља благосиљање врбе. Врбове гранчице, које се потом дијеле народу, симболизују палмине гранчице којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.