ЗУРОФ: РЕЗОЛУЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ ДЕФИНИТИВНО НЕ ТРЕБА ПОДРЖАТИ

ЈЕРУСАЛИМ, 27. АПРИЛА /СРНА/ - Резолуцију о Сребреници која је предвиђена за гласање у Генералној скупштини УН дефинитивно не треба подржати, јер ће означавање Сребренице као случаја геноцида додатно ослабити и еродирати значај појма који и даље служи као важно упозорење човјечанству о опасностима ратова и сукоба, рекао је највећи свјетски стручњак за Холокауст Ефраим Зуроф.

Зуроф, који је директор Центра "Симон Визентал", појаснио је да није сваки ратни злочин геноцид, указујући су Срби поштедјели све жене и дјецу. "Да су Срби имали намјеру да почине геноцид, побили би све босанске муслимане окупљене у Сребреници", рекао је Зуроф. Зуроф је подсјетио на текст Менахема Розенсафта од 24. априла ове године у листу "Тајмс оф Израел" у коме он већ у уводном пасусу инсистира да Генерална скупштина УН мора признати масакр 8.000 муслиманских мушкараца у Сребреници у јулу 1995. године као "случај геноцида" и напомиње да аутор ту открива главне недостатке у својој жалби. "Да би подржао свој случај, Росенсафт, бивши генерални савјетник Свјетског јеврејског конгреса, тврди да, пошто жели да вјерује да је Хамасов покољ најмање 1.200 израелских грађана и становника 7. октобра био `чин геноцида`, имамо апсолутну обавезу признавања и обиљежавања геноцида и других злочина против човјечности", наводи Зуроф у тексту за "Тајмс оф Израел". Зуроф истиче да иако се лако може поистовјетити са иницијативама за обиљежавање правих случајева геноцида, ни покољ Хамаса од 7. октобра ни убиства почињена у Сребреници не квалификују се као случајеви геноцида. "Свака од ових трагедија је још једна јединствена кратка епизода у војним сукобима, који су трајали много дуже, а који у случају Газе трају до данас", рекао је Зуроф, додајући да је то један од главних разлога зашто професор Јехуда Бауер, доајен историчара Холокауста, годинама инсистира да се оно што се догодило у Сребреници не квалификује као геноцид. Зуроф је појаснио да ако бисмо ове и сличне догађаје класификовали као случајеве геноцида, појам би био потпуно испражњен од своје тренутне тежине и значаја, и изгубио би било какав утицај који још има до данас. "Тако би се, на примјер, 11. септембар могао класификовати као случај геноцида, као и јапански напад на Перл Харбур, или у том случају бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, или Дрездена и Хамбурга у Другом свјетском рату, као и стотине других трагичних инцидената", истакао је Зуроф.