02.05.2024

08:08:00

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Свијећу и бијелу ружу на мјесто страдања без обиљежја годинама прислужује, али и оставља и мајка убијеног осамнаестогодишњег војника ЈНА Здравка Томовића, Богдана. "Са мојим Здравком све ми је остало овдје у Добровољачкој. Овдје је убијен мој син и сви моји нерођени унуци". Генерал Мекензи је тада записао у своју биљежницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу"

Приредила: Жељка ДОМАЗЕТ САРАЈЕВО, 2. МАЈА /СРНА/ - Припадници такозване Армије БиХ, паравојне муслиманске формације и радикални исламисти прије 32 године починили су злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Прислуживање свијећа и полагањем бијелих ружа на почетку бивше Добровољачке улице у Сарајеву годинама се породице, колеге и пријатељи окупљају 3. маја како би подсјетили на злочин над недужним војницима и цивилима који су се 1992. године мирно повлачили из команде Друге армијске области на Бистрику према касарни у Лукавици, а за који још нико није одговарао. Ове године због васкршњих празника обиљежавање 32 године од овог злочина одржано је 20. априла. У извјештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом случај "Добровољачка", те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици. Дана 2. маја 1992. године у 12.00 часова извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване републике БиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом напали 2. маја Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања. Према подацима МУП-а Републике Српске, у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја погинула су 42 војника и цивила, од чега пет официра, те је било 73 рањених, а 215 је заробљено или отето. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло је и убијено најмање 28 припадника ЈНА. МАЈКА БОГДАНА: СВЕ МИ ЈЕ ОСТАЛО ОВДЈЕ У ДОБРОВОЉАЧКОЈ Свијећу и бијелу ружу на мјесто страдања без обиљежја годинама прислужи и оставља и мајка убијеног осамнаестогодишњег војника ЈНА Здравка Томовића, Богдана. На мјесто убиства сина у руци је доносила и једину успомену на свог сина, крвава документа извађена из његовог џепа годину и по послије убиства, када је Здравково тијело преузела породица. "Са мојим Здравком све ми је остало овдје у Добровољачкој. Овдје је убијен мој син и сви моји нерођени унуци. Моја кућа радости нема. Убили су ми га и увијек ћу их питати: `Зашто дијете од 18 година?`", из године у годину говорила је мајка Богдана, не добијајући никакав одговор већ 32 године. Не тражи много и каже да тражи само да Сарајлије у Добровољачкој пруже руку поштовања према невино побијеној дјеци и омогуће да се помен достојанствено обиљежава, без увреда. "Зар је проблем да се овдје постави обиљежје и да могу свратити у свако доба да положим цвијеће за свог сина", питала је годинама мајка Богдана, не добијајући одговор, а ни обиљежје у овој улици страдања и злочина. РАКИЋ: БИЛИ СМО ИЗЛОЖЕНИ ТОРТУРАМА Актер догађаја у Добровољачкој улици је и Крсто Ракић који је тада као деветнаестогодишњак радио у обезбјеђењу Друге армијске области. Својевремено је спричао да су их заробли у Добровољачкој и одвели у кино-салу "Фиса" гдје су остали до 6. маја. "Били смо изложени различитим тортурама, а најгоре су прошли активни официри ЈНА. Док су се повлачили, имали смо строгу наредбу да не пуцамо и својом главом гарантујем да нико није ни метка испалио. Били смо као глинени голубови, а из колоне су нас похватали ко зечеве и скинули у доњи веш. Многи моји другови су тада убијени и рањени, али сам ја имао срећу", испричао је Ракић. Полиција Сарајевског кантона ни ове године као ни годнама раније није дозвољавала пролазак српској делегацији на само мјесто злочина из безбједносних разлога. Породице жртава и представници власти Републике Српске кренули су и ове године 20. априла аутобусима из Источног Сарајева ка мјесту злочина над војницима ЈНА, а пут од Источног Сарајева до локације у Добровољачкој у Сарајеву, обезбјеђивале су јаке полицијске снаге припадника МУП-а Сарајевског кантона и скуп је протекао без инцидената. БЕЗБЈЕДНУ ЕВАКУАЦИЈУ ГАРАНТОВАО АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ Другог маја 1992. године припадници такозване Армије БиХ напали су Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА. Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са преговора у Лисабону. Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву. У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић. Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац. ГЕНЕРАЛ МЕКЕНЗИ: БИО ЈЕ ТО ДЕФИНИТИВНО НАЈГОРИ ДАН У МОМ ЖИВОТУ Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице, око 20 територијалаца препријечило је возило, одсјекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру. "Могао сам да видим како војници ТО протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слијева низ вјетробране кола", написао је у својој књизи "Чувар мира - пут у Сарајево" генерал Мекензи. Мекензи је записао тада у своју биљежницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу". БЕЗ СУДСКОГ ЕПИЛОГА У Суду БиХ 27. октобра 2022. године почело је два пута одгађано суђење члану ратног Председништва БиХ Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих високих бошњачких војних и полицијских функционера оптужених за злочине почињене над припадницима ЈНА 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, а овај судски процес још није добио епилог. Злочин су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.