ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ - ТВОРАЦ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ

БИЈЕЉИНА, 13. ЈУНА /СРНА/ - Творац српске поезије за дјецу Јован Јовановић /1833-1904/, познат као Змај Јова или Чика Јова Змај, умро је 14. јуна 1904. године.

Јовановић је био један од најплоднијих пјесника српског романтизма. Завршио је студије права и медицине, а упоредо је покретао и уређивао бројне књижевне часописе. Змај је 1858. године објавио прву пјесму "О Гаши", а током живота је написао око 450 дјечијих пјесама. Неке од његових најпознатијих пјесама су: "Ал` је леп овај свет", "Пачија школа", "Материна маза", "Таши, таши", "Зима, зима, е па шта је", "Жаба чита новине" и "Циганин хвали свога коња". Писао је и пјесме за одрасле читаоце, међу којима су најпознатије: "Зар ја љубит` више не смем", "Моји мртви", "Мислећ` на те", "Мртво цвеће", "Светли гробови"... Послије вјенчања са супругом Ружом 1862. године настале су неке од најљепших његових пјесама: "Кажи ми, кажи, како да те зовем", "Тијо ноћи моје злато спава" и "Заспала си, а ја будан". У Пешти је 1863. године Јовановић покренуо сатирични лист "Змај", што ће постати и пјесников надимак. Послије смрти петоро дјеце и супруге, Змај им је посветио збирку пјесама "Ђулићи увеоци", у којој описује своју бол. Од 1880. године почео је да уређује "Невен", према многима најбољи дјечији часопис у то вријеме, а 1882. завршена су издања "Певанија" и "Друга певанија", која обухватају велики број његових шаљивих и дјечијих пјесама, штампаних у разним листовима и часописима. У 1883. години је у пјесничко-политичком часопису "Стармали" објавио пјесму "Шта се чује?", у којој говори о невољама Хрвата због покушаја Аустроугара да их мађаризују и позива Србе да им помогну. Неки од најпознатијих Змајевих цитата су: "Није знање - знање знати, већ је знање - знање дати", "Лепши је погреб кад идеали сахрањују свог човека, него кад човек сахрањује своје идеале" и "Ако си пао, немој се укаљати, ако си се укаљао, немој се ваљати". Један од великих љубитеља Змајеве поезије био је и велики српски научник Никола Тесла. Тесла је превео десетак Змајевих песама на енглески језик, сматрајући га највећим српским пјесником. Теслини преводи пјесама објављени су у чувеном часопису "Вијек", у којем је изашао и Теслин текст посвећен Змају, гдје је за америчке читаоце написао детаљну биографију великог пјесника и открио до тада неке непознате детаље у вези са почецима Змајевог књижевног рада. Захваљујући Тесли, Змај је постао први српски књижевник који је преведен и објављен у САД. У његову част, Матица српска установила је "Змајеву награду" за поезију на српском језику, а организује и "Змајеве дечје игре" у Новом Саду, које важе за највећи дјечији фестивал у Србији.