ДИНКО ШАКИЋ ИЗРУЧЕН ИЗ АРГЕНТИНЕ

БИЈЕЉИНА, 17. ЈУНА /СРНА/ - Бивши командант хрватског концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац Динко Шакић /1921-2008/ изручен је из Аргентине на загребачки аеродром 18. јуна 1998. године, гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.

Шакић се до краја живота хвалио својим злочинима над Србима и Јеврејима, а умро је у затвору 20. јула 2008. године. Шакић је осуђен на 20 година затвора. Његови злочини и учешће у ликвидацијама и мучењима људи били су неспорни и бројни. Овај усташки злочинац је након пада Независне Државе Хрватске, савезнице Адолфа Хитлера, побјегао у Аргентину, гдје је живио мирно све до деведесетих година прошлог вијека. Охрабрен чињеницом да је Хрватска постала независна држава, дао је велики интервју за хрватске медије и поручио да би опет све поновио. На то су реаговали ловац на нацисте Ефраим Зуроф и неке међународне инстанце, па је Шакић на њихов притисак изручен Хрватској, а суђење је показало сву бескрупулозност и Шакића и његових симпатизера. Шакића су неки дијелови друштва у Хрватској дочекали као хероја, а не као оптуженог за најтеже злочине. "Видио сам групу од седам младића. Махали су некаквом заставом и викали: `Динко Шакић, Динко Шакић`. Био сам шокиран", навео је Зуроф. Шакић, посљедњи преживјели командант неког концентрационог логора из Другог свјетског рата, 19. јуна 1998. године пред истражним судијом у Жупанијском суду у Загребу бранио се - ћутањем. Он је оптужен за злочине над цивилима почињене у Јасеновцу у вријеме када је био командант, а на терет му је стављено и да је у то вријеме лично спроводио ликвидације. Почетак суђења, 15. марта 1999. године, пратило је 70 новинара и неколико представника страних амбасада у Загребу. Шакић је рекао да се "не осјећа кривим ни за једно инкриминисано дјело" и да му је "савјест мирна". Саслушањима су често присуствовали и Шакићеви симпатизери. У једном тренутку, док их судија није гледао, Шакићу су чак упутили нацистички поздрав, пренијели су медији. Утврђивање чињеница било је тешко, јер је већ тада било мало живих свједока. Ипак, преостали свједоци, од којих су већина били бивши логораши, свједочили су о ужасима у Јасеновцу, док је Шакић углавном ћутао и хватао биљешке. Бивши логораш Вјекослав Бедњанец свједочио је да је Шакић наредио вјешање затвореника који је без претходног одобрења једном усташком стражару израдио нову капу. Његово тијело висило је три дана као порука другима. Бивши логораш Јаков Финци присјетио се јесени 1944. године, када је Шакић био замјеник команданта логора и када су усташе за само 10 дана побиле око 3.000 људи. Други логораши су морали да их сахране. На питање Шакићевог адвоката да ли је тако нешто могуће, Финци је одговорио да је "у Јасеновцу све било могуће". Финци је свједочио и да је Шакић лично убијао затворенике. Током Финцијевог свједочења, Шакић се смијао. Чедо Продановић, адвокат из Загреба, који је заступао једног од потомака Петра Бошковића, којег је убио Шакић, навео је да тужиоци "нису показивали ентузијазам" у случају Шакића. Бивши логораш Драган Ролер објаснио је по ком су принципу људи довођени у Јасеновац. "Јевреји су долазили јер су били Јевреји, Срби зашто што су били Срби, а Хрвати, углавном, зато што су били непријатељи усташа", рекао је Ролер на суђењу. Продановић је рекао да посебно жали што нико током суђења није питао о условима који су владали у Јасеновцу. Суд се није ограничио само на задатак да утврди кривицу Шакића, али није ни испитао све оно што је усташка држава представљала. Хрватски ревизионисти и тада су тврдили да је Јасеновац био радни, а не концентрациони логор. Шакић је дрско током суђења тврдио да нико није доведен у Јасеновац због "религије, расе или политичких увјерења", већ зато што су "активно радили против интереса хрватске државе". Ипак, у завршној ријечи његови адвокати покушали су да направе дистанцу од НДХ и њене идеологије. На крају суђења усташки злочинац је проглашен кривим по већини тачака оптужнице, те за три ликвидације људи које је извео сам. Такође, проглашен је кривим и зато што је давао наређења за погубљења затвореника. Суд је одбацио Шакићеве тврдње да су људе слали у логор зато што су се супротставили усташкој држави и навео да су они били затворени зато што је НДХ "усвојила и спроводила расистичке законе". Узимајући у обзир да Шакић никад није признао ниједан злочин, нити је показао било какво кајање, Суд га је осудио на тада највећу затворску казну од 20 година.