АДАМОВИЋ: НАЈСУРОВИЈЕ У НДХ БИЛО ПОСТУПАЊЕ ПРЕМА ДЈЕЦИ С КОЗАРЕ

ПРИЈЕДОР, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Историчар Ведрана Адамовић истакла је данас да је једна од најсуровијих геноцидих активности у Независној држави Хрватској /НДХ/ било поступање према дјеци с Козаре.

Она је подсјетила да су у НДХ 12. јула 1942. године, одлуком Анте Павелића, отворена три посебна логора за партизанску дјецу - Горња Ријека код Крижеваца, Јастребарско и Сисак. Адамовићева је, обраћајући се окупљенима у Мацурама код Приједора на обиљежавању Дана сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године, рекла да је само кроз Сисак прошло 6.693 дјеце, од којих је за четири мјесеца умрло 1.631, најчешће са бројем око врата. "Одвајање од мајки, најсуровије казне и злостављања, изгледњивања, премлаћивања, епидемије заразних болести, дијелом и намјерно изазване гушењем, циклоном, све то учинило је да су дјеца масовно умирала", подсјетила је Адамовићева у историјском часу. Она је оцијенила да је потпуно утемељена иницијатива Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова да се од јула 2021. године овај дан обиљежава управо у Мацурама. "Заробљени између злочина и ћутања, на овом мјесту као да се налазимо у обручу сјећања. Колико год жељели да опишемо страхоте које су доживјели наши преци, колико год истражујемо, пописујемо, трагамо, као друга генерација потомака имамо једну посебну мисију, а то је да трајемо и не заборавимо", поручила је Адамовићева. Она је подсјетила на то да је од укупног броја погинулих бораца на меморијалном зиду поред споменика на Мраковици скоро 96 одсто Срба, а да је према званичним подацима у 12 сабирних концентрационих логора за вријеме офанзиве интернирано 68.600 Козарчана, од којих 23.858 дјеце. Адамовићева је рекла да се број страдалих никада неће тачно сазнати јер нису адекватно пописани након Другог свјетског рата. Она је истакла да веома упечатљив опис покоља пружа свједочанство Милоша Кнежевића из Горњег Јеловца, дјечака, заувијек одвојеног од најмилијих. "Од некуд кроз маглу, из даљине, допирао је до нас пригушен мајчин јаук, врисак. Ударци, јауци, падања и кркљања жртава. Брат Ђуро се највише чуо. Носио је сестру Косу на рукама, изгледа бранио и заклањао својим тијелом, док није био савладан и оборен на земљу. Мртви падају по мени. На мени, поред мене, леже мој најмилији загрљени као некада на сламарици у заједничком кревету у нашој топлој кући. Био сам при свијести, чуо шта усташе разговарају. Негдје дубоко у мени гријала ме пријатна нада да ћу остати жив. Боли су жртве бајенетима и гвозденим вилама. Пуцали нису", наводи Адамовићева дијелове његовог свједочења. На крају је додала да и ријечи преданог и истрајног Драгоја Лукића, највећег истраживача када је у питању страдање дјеце са Козаре, а и самог логораша дјечијег логора у НДХ. "Покушао сам да отргнем од заборава те најстрашније освете, дио наше историје. Других намјера нисам имао", цитирала је Адамовићева. Обраћању званица претходили су парастос и полагање вијенаца на споменик жртвама усташког терора у Мацурама. Обиљежавању су присуствовали, између осталих, предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ. Према подацима ресорног министарства, најмање 74.642 српска дјетета у доби до 14 година уморена су или убијена у НДХ, а у засеоку Мацуре током њемачко-усташке офанзиве на Козару у љето 1942. године убијено је 312 Срба из више поткозарских села, међу којима је било 75 дјеце до 14 година.