ПРЕДСТАВЉЕН 20. ЗБОРНИК О ГРАЂАНСКОМ РАТУ У ХРВАТСКОЈ

БЕОГРАД, 31. ЈУЛА /СРНА/ - Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не "великосрпска агресија" и "одбрамбени рат", објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова "Грађански рат у Хрватској /1991-1995/", који је данас представљен у Београду.

У Зборнику у издању Удружења Срба из Хрватске, који објављује текстове научника, академика, истраживача и војних експерата, међу којима су ове године и академик Јелена Гускова и Срђа Трифковић, на аналитичан и научно утемељен начин показују се историјске и војне околности које су довеле до највећег етничког чишћења српског народа са његове историјске територије након Другог свјетског рата. Аутори у овогодишњем броју Зборника, међу којима су и историчар Никола Жутић, пуковник Коста Новаковић, Владимир Бурсаћ, генерал у пензији Мирко Бјелановић, професор Миле Рајчевић и други показују још једном да Срби не смију никада пристати на хрватску пропагандистичку флоскулу да су након разбијања СФРЈ били изложени великосрпској агресији. Уредник Зборника Милојко Будимир истакао је на промоцији у Дому ратних војних инвалида у Београду да је у досадашњих 20 зборника објављено укупно неколико хиљада страна текстова научника, истраживача и других аутора, као и учесника догађаја деведесетих година. "Велика је штета што дио тога није преведен и што они који су све узроковали и који су довели до грађанског рата и до `Олује` на свом енглеском или неком другом свјетском језику не виде какву су то неправду направили народу који је вијековима живио на тим просторима, који је крвљу плаћао своју слободу од средњег вијека, а поготово у вријеме НДХ када је готово милион Срба страдало на тим просторима", рекао је Будимир. Пуковник Коста Новаковић упозорио је да "Хрватски меморијални документациони центар домовинског рата" има готово 100 запослених, који су за сваки српски корпус и за главни штаб "написали по један докторат". "Они пишу историју. Ако ми сами не будемо писали, значи нашу историју ће писати неко други", рекао је Новаковић. Један од аутора, професор Миле Рајчевић истакао је да је вријеме у којем су Срби живјели у Хрватској од завршетка Другог свјетског рата до 1991. године, било вријеме заблуда српског народа, лажног братства и јединства, заблуда које је српски народ скупо платио. "Многи хрватски историчари и данас истичу да су континуирано радили на успостављању `Неовисне Државе Хрватске`, од Брушанског устанка 1932. године, убиства краља Александра 1934, случаја `Жанко` 1967. године, који је дошао у сукоб са ЦК Хрватске због Декларације о хрватском књижевном језику, Хрватског прољећа 1971. године, убиства Ђуре Узелца, Србина из Метка, командира станице милиције у Карлобагу 1972. године, убачене Бугојанске групе у љето 1972. до рушења и сецесије државе, грађанског рата у Хрватској", рекао је Рајчевић.