ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ СПОМЕН-КАПЕЛЕ У СТОГУ ПОСВЕЋЕНЕ СРПСКИМ СТРАДАЛНИЦИМА

ЗАВИДОВИЋИ, 3. АВГУСТА /СРНА/ - У порти Храма Светог Ђорђа у Стогу у општини Завидовићи данас су освештани темељи спомен-капеле, која се гради на мјесту масовне гробнице Срба страдалих у офанзиви такозване Армије БиХ потпомогнуте НАТО снагама од 10. до 24. септембра 1995. године.

У спомен-капели биће уклесана имена страдалих мјештана овог подручја, и то 1.560 српских жртава са манастирске и стошке парохије, од којих је више од 400 дјеце, убијених у Другом свјетском рату, те 459 страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник грађевинског одбора Зоран Благојевић рекао је да је вријеме већ узело данак и да су готово заборављени страдали мјештани у Другом свјетском рату, када су многа насеља попут Предражића са више од 300 становника тотално уништена, а породице спаљиване у својим кућама. Остали су, додао је, на превару похватани и транспортовани у концентрациони логор у Јасеновцу. Благојевић је навео да су Срби у то вријеме били врло наивни и да су 1942. године одбили понуду да се наоружају и одбране од муслиманско-хрватских снага вјерујући да ће бити поштеђени, што се нажалост није десило. Он је навео да ће у капели бити уклесана и имена 459 страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, наводећи да се за 129 тијела још трага. Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић изразила је задовољство иницијативом и истрајношћу Срба који покушавају да отргну од заборава све оно што политичко Сарајево и Бошњаци покушавају да умање, а то је страдање српског народа од муслиманске руке. "Познато је да се на овом мјесту налазила гробница са 17 обезглављених српских јунака, што константно политичко Сарајево и људи који су то наређивали, а сједе са нама у Представничком дому, као што је Шемсудин Мехмедовић, покушавају минимизирати, омаловажити и рећи како то није тако", рекла је Вулићева. Она је истакла и да је задовољна што су се у борбу за правду Срба са овог подручја укључиле институције Републике Српске и Кабинет предсједника Српске. Вулићева је додала да се они максимално залажу да се сачува истина и никада више не понови страдање Срба и да, попут предсједника Милорада Додика, финансијски подржавају изградњу спомен-капеле. Темеље је освештао парох завидовићки Зоран Живковић са свештенством, истичући да ће капела посвећена Светом Јовану Крститељу бити достојно обиљежје за присјећање на све који су страдали, али су живи пред лицем Божјим. Живковић је изразио задовољство што су многобројни вјерници уложили максималан напор да са својим прилозима помогну њену изградњу, уз подршку институција Републике Српске. Од некада више хиљада Срба са овог краја, Живковић је навео да у четири парохије у Завидовићима, површине од 50 километара квадратних, тренутно има мање од 170 домаћинстава доминантно старијих лица. Кумови темеља су Рајко Трипуновић, Десимир Савић, Раденко Матичић и Перо Лазић. Лазић, поријеклом из Предрага а сада живи у Модричи, каже да му је у Одбрамбено-отаџбинском рату погинуо отац, те да му много значи што ће и његово име бити уклесано у капелу како би се од заборава сачувало страдање Срба са овог подручја. Матичић живи у Вукосављу, а родом је из Медића. У рату му је погинуо брат и његов син, чија се тијела и данас потражују, као и стриц и многобројни рођаци. Због многобријних страдања и лоших искустава, Матичић је истакао да не размишља о повратку, али да сваке године учествује у маршу "Стазом егзодуса", који се 10. септембра организује у знак сјећања на егзодус Срба овог краја. Свечаности је присуствовао и начелник општине Петрово Озрен Петковић. Код Цркве Светог Ђорђа у Стогу пронађена је масовна гробница са 21 тијелом, од којих је 17 обезглављено. Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна". Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Tрећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАTО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага. Tада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године. За стравичне злочине над српским борцима и цивилима само су осуђени бивши командант такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин на 10 година, али је побјегао од издржавања затворске казне.