У СУБОТУ 32. ГОДИШЊИЦА ОД СТРАДАЊА СРПСКИХ МЈЕШТАНА БЈЕЛОВЦА

БРАТУНАЦ, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Бјеловцу код Братунца у суботу, 14. децембра, биће обиљежене 32 године од напада муслиманских снага из Сребренице на ово село служен парастос за 109 настрадалих Срба, од којих је 68 убијено тога дана 1992. године.

Од укупног броја погинулих и убијених у нападу на Бјеловац и сусједне српске засеоке Сикирић и Лозничка ријека, двије трећине били су цивили. Најстарија жртва муслиманског злочина била је осамдесетседмогодишња старица Злата Јовановић, чији су син Милан и унука Раденка убијени испред куће у којој су у једном часу нестале три генерације те породице. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Парастос страдалима биће служен у 13.00 часова у порти Цркве Светог пророка Илије у Бјеловцу, а потом положено цвијеће код спомен-обиљежја настрадалим мјештанима. До великог српског страдања и злочина над цивилима у Бјеловцу и околини дошло је у рану зору 14. децембра 1992. године када су јаке муслиманске снаге из Сребренице и бројних муслиманских села, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле масакр над становништвом које је још спавало. Зликовци су у кућама масакрирали и убијали нејач и спаљивали све што су стигли - жене, дјецу и старце. Након почињеног масакра, муслиманске снаге су потпуно опљачкале српску имовину, затим су попалиле ова три села, а групу заробљених жена и дјеце одвели у логор у Сребреницу, гдје су злостављани и мучени. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић рекла је Срни да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет који се односи на злочине у Бјеловцу 14. децембра 1992. године. Њој су тог дана у Бјеловцу погинули супруг Драган и свекар Драгољуб са још 66 мјештана. "Заробљене су и у сребреничке логоре одведене моја свекрва Достана и јетрва Мира Филиповић, Мирина дјеца Немања од седам мјесеци и трогодишња Оливера као и деветогодишњи рањени комшија Брано Вучетић", присјећа се Филиповићева. Петоро заробљених жена и дјеце размијењено је након 56 дана тортуре и изгладњивања. Достана је од посљедица мучења и тортуре убрзо обољела и умрла. Трајне трауме остале су и на осталим заробљеницима, односно логорашима. Брано Вучетић, који је преживио заробљавање и малтретирања у сребреничким логорима, раније је рекао Срни да подсјећање на страдање у Бјеловцу код њега изазива кошмар, необјашњиво нерасположење и тугу, али и бол због неправде што за та убиства нико није одговарао. Нестала старица Божана Остојић није нађена ни послије 32 године. Свака српска кућа у Бјеловцу у просјеку је изгубила по два члана домаћинства у посљедњем рату. Ова села још нису у цијелости обновљена и неки преживјели мјештани још не могу да се врате, јер им ни након 32 године куће нису обновљене. За овај, као ни за све остале злочине почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао, иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења о почињеним злочинима. Међутим, тужиоци опструишу и не желе да обједине доказе и подигну оптужницу против осумњичених чекајући да преживјели свједоци помру, а злочинци да што дуже живе на слободи. Породице погинулих огорчене су на рад тих органа који им сваке године обећавају да ће ти процеси бити покренути у наредној години, а године тако пролазе. Српске породице погинулих из овог краја изгубиле су повјерење и наду да ће Суд БиХ процесуирати починиоце, односно извршиоце Орићевих наредби и надају се само Божијој правди.