СУБИЋ: СРЕТЕЊЕ СИМБОЛ БОРБЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ, ДОСТОЈАНСТВЕНО ГА ОБИЉЕЖИТИ

БАЊАЛУКА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Сретење симболизује суштинску борбу за ослобођење и веома је значајно достојанствено обиљежети тако важан празник у оквиру заједничког духовног и културног простора српског народа, изјавио је Срни доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Бањалуци Радован Субић.

"Сретење заједнички српски празник", рекао је Суботић поводом предстојећег заједничког обиљежавања Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске у Бањалуци. Субић је посебно истакао чињеницу да је 1804. године, када су Срби кренули у борбу против дахија, на простору Босанског вилајета живјело више Срба него у Србији. "Већ 1805. године пјевају се прве пјесме о Карађорђу, а имате и изјаве једног православног свештеника из Приједора који каже `сањали смо да Карађорђе дође и да нас ослободи`", рекао је Субић. Субић је подсјетио да је на Сретење 1804. године Србија била османска погранична провинција којом су владале дахије одметници од султана, који су тада спроводили апсолутну самовољу и терор над српским становништвом. "Тада се размишљало о голом животу, о опстанку, најосновнијим питањима. На Сретење 1835. године разговара се о уставу, највишем правном акту. Србија је практично држава те године у односу на онај пашалук са почетка 19. вијека", истакао је Субић. Он је рекао да се у том периоду дешавао процес српске револуције, и то кроз двије фазе. "Прва је оружана до 1815. године кроз коју су се Срби борили оружјем. Од 1815. године креће борба за аутономију која се завршава 1833. године фамозним Трећим хатишерифом, затим укидаљем феудализма и уставом", навео је Субић. Он је подсјетио да је Србија од 1878. године почела да обиљежава Сретење, и то чинила до 1918. године. "Када су се Срби нашли у једној заједничкој држави почели су да се обиљежавају неки други празници, почеле су неке нове идеје. Крајем прошлог вијека та велика илузија је сломљена и српски народ је почео да се враћа својим коријенима. Године 2002. званично је почело да се поново обиљежава Сретење, а требало је да прође још више од 20 година да израсте једна нова генерација, по да Сретење почне да се шире прихвата", рекао је Субић. Свесрпски сабор је 8. јуна прошле године донио закључак да - 15. фебруар, Дан државности Србије - Сретење, буде и Дан државности Републике Српске и да се тај датум уједињено и заједнички прославља. Република Српска ће ове године први пут низом манифестација званично прославити Сретење као Дан државности под слоганом "Саборност и понос".