АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА МОГЛА БИ ОТКРИТИ ИЗГЛЕД СРЕДЊОВЈЕКОВНОГ ГРАДА

ТРЕБИЊЕ, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Aрхеолошка истраживања на некадашњем требињском тргу Травунија могла би да буду један од корака ка добијању археолошких података о постојању и изгледу средњовјековног Требиња, рекла је Срни директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић.

Грујићева је навела да су оквиру посљедње фазе поплочавања Старог града за сада откривене куће које су настале у другој половини 18. вијека. "Те куће су срушене у 20. веку, њихови темељи су непосредно испод старог асфалта и поплочања. Ми се сада бавимо археологијом тог 18. века, али свуда где будемо правили ископе ићи ћемо до здравице, односно до нивоа у коме није било никаквог укопавања. Тако ћемо добити целокупну слику тог простора", рекла је Грујићева. Она је напоменула да је на овом простору републички завод вршио мања истраживања 2001. године, са археологом Александром Ратковићем, који је тада открио објекте за које је претпоставио да су из 18. вијека, односно из османског периода. "Реч је о цистерни у непосредној близини некадашње чесме која је била у Старом граду, а испред самог улаза у џамију пронашао је део канала за који је претпоставио да је могао да служи као другостепена заштита за војнике који би по потреби могли да се из унутрашњости утврђења крећу, а да их не види непријатељ, до зидина града", прецизирала је Грујићева. Према њеним ријечима, цијели Стари град, као и уже језгро је национални споменик БиХ и Републике Српске од 2019. године, а сам Стари град је под заштитом од 1951. и као такав подлијеже Закону о заштити културних добара, те су због тога неопходни ти истражни радови. "С друге стране, нама су важна истраживања као археолозима, али и за Требиње, јер ћемо добити више података о развоју утврђења које је у овом данашњем облику настало 1706. године, када су се Османлије повукле из Херцег Новог и Рисна и за потребе смештаја војног гарнизона проширили некадашње средњовековно утврђење", рекла је Грујићева. Она је навела да су археолози открили унутар зграде и дворишта Музеја Херцеговине један бедем метар и по ширине за који претпостављају да припада том старијем утврђењу из средњег вијека. "Тако да би ово сада, овај простор ка зидинама било проширење које је настало почетком 18. века. Није искључено да се и на овом делу пронађе нешто што је припадало средњовековном, римском или чак праисторијском периоду, с обзиром на то да знамо да је град Требиње био насељен још од праисторијског времена", указала је Грујићева. Она је подсјетила да је од Римљана, раног средњег вијека, град Требиње био сједиште жупана, те да је краљица српска Јелена Анжујска имала ту свој двор. "По подацима које поседујемо и у шематизму наше епархије помиње се требињски манастир који се налазио на простору садашње зграде Музеја. С обзиром на то да ми немамо археолошке податке о средњовековним црквама у Старом граду у Требињу, немамо податке ни о тим палатама ни објектима, ово би могао да буде један од корака ка добијању археолошких података о постојању и изгледу тог средњовековног Требиња", истакла је Грујићева. Она је навела да је значај таквих открића изузетно велики јер би њима били потврђени историјски извори и добиле би се тачне локације објеката из средњег вијека. Грујићева је рекла да је у историјском смислу, Требиње било један од српских значајнијих градова, рачунајући да се помиње у 10. вијеку у историјским изворима, те да од друге половине 12. вијека не мијења ни своје име. "Тој његовој славној историји, осим историјских извора, недостају и поједини археолошки налази који би нам потврдили тачне локације тих средњовековних значајних објеката који су поред брда Црквина и Полица, где је било прво насеље на левој обали, сигурно потврдили да је и административно седиште у неком од тих периода било на овој десној обали Требишњице, што би представило изузетно значајна и велика открића", напоменула је Грујићева. Она је истакла да би у туристичком смислу, ако би се нешто пронашло старије и сачувало у презентацији, то било значајно и представљало додатну атракцију да се туристи упознају и виде остатке нечег што припада старијем периоду развоја града.