У ЈУЛУ НАУЧНИ СКУП ПОВОДОМ 30 ГОДИНА ОД НЕСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

БЕОГРАД, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Међународни научни скуп поводом 30 година од нестанка Републике Српске Крајине биће одржан у јулу, а циљ је да се не препусти хрватској страни да буде тумач српске историје, најавио је данас Документационо-информативни центар "Веритас".

Ове године навршиће се 30 година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протјеривања српског становништва са тог простора, наводе организатори скупа - "Веритас", Музеј жртава геноцида и београдски Институт за савремену историју. Сматрају да је 30 година јасна историјска дистанца са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. "Управо зато желимо да обележимо три деценије од слома најзападније српске републике, али и да проговоримо о свему ономе што је обележило њено постојање", навели су организатори. Циљ је, како се истакли, да се не препусти хрватској страни – историографији и литератури – да буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја "државна" права, агресију и релативизују српске жртве. Фокус ће бити стављен на положај и живот Срба у Социјалистичкој Републици Хрватској до 1990. године, период деведесетих година – вријеме постојања Републике Српске Крајине, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској. Подсјетили су да су послије престанка ратних дејстава почетком јануара 1992. године на простор Крајине стигле Заштитне снаге УН, послије чега је дошло до повлачења ЈНА и демобилизације локалних оружаних формација. Хрватска је послије тога са једне стране војно јачала, а са друге користила сваку прилику да војним акцијама нагриза територију Крајине, и то све у међувременима мировних разговора и преговора у организацији такозване међународне заједнице. Указали су да је тадашња власт у СРЈ чинила све да "Крајину изнутра ослаби", потенцирајући личне и политичке сукобе међу главним актерима на политичкој сцени крајишке државе, а слабљена је и војна моћ Крајине. Све то је и довело до пораза почетком августа 1995. године. Више стотина хиљада Срба отишло је у изгнанство, док су оне који су остали у својим, махом сеоским домовима, убијале хрватске снаге, а имовина је препуштена пљачки и уништењу. "Рат деведесетих година 20. века био је само финале хрватске државне тенденције да прогна српско становништво са територије где је и средином тог века била хрватска држава – била она Бановина Хрватска, Независна Држава Хрватска или Народна/Социјалистичка Република Хрватска", истакнуто је у позивном писму. Подсјетили су и на то да су Срби, током Другог свјетског рата, на тим просторима били изложени покољима, покатоличавању и протјеривању, а у времену мира у социјалистичкој Југославији према њима је заузет посебан дискриминаторски однос. "Победом ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима 1990. године, антисрпски пројекат је могао да се оствари у пуној мери. Tо је био увод у реакцију и изнуђени отпор српског становништва и стварање српских аутономних области, из којих се децембра, 1991. године, родила Република Српска Крајина", навели су организатори скупа. Скуп ће бити одржан у првој недјељи јула у Београду, пријаве ће се примати до 30. априла, а на сајту "Веритаса" биће објављени детаљи услова за пријављивање и списак тема за радове.