Економија

17.03.2025

Time12:33:00

НА САМИТУ У ТРЕБИЊУ О "ДЕКАРБОНИЗАЦИЈИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА"

ТРЕБИЊЕ, 17. МАРТА /СРНА/ - У свјетлу све строжих регулатива ЕУ према земљама које нису у саставу Уније а у вези са карбон таксама, односно увођења шема за трговање емисијама (ЕTС) и механизма за контролу карбона у међународној трговини (ЦБАМ), извозно оријентисане компаније у БиХ и региону сусрећу се са све већим изазовима у пословању.

ТРЕБИЊЕ, 17. МАРТА /СРНА/ - У свјетлу све строжих регулатива ЕУ према земљама које нису у саставу Уније а у вези са карбон таксама, односно увођења шема за трговање емисијама (ЕTС) и механизма за контролу карбона у међународној трговини (ЦБАМ), извозно оријентисане компаније у БиХ и региону сусрећу се са све већим изазовима у пословању.



С обзиром на висок удио фосилних горива у енергетском/електроенергетском миксу земаља Западног Балкана, па тако и БиХ, те на велики број компанија које су обухваћене овим шемама, попут металне индустрије, индустрије цемента, алуминијума и електричне енергије, за очекивати је да ће индустријски сектор бити суочен са изазовима у прилагођавању новим регулативама. Са друге стране, компаније које на вријеме инвестирају у зелене технологије и одрживе производне процесе, ове промјене могу искористити као прилику за развој, смањујући своје емисије, трошкове, те остварујући конкурентске предности на тржишту ЕУ. "Ситуација у привреди биће додатно отежана уколико се не усвоје одговарајући законски и стратешки оквири, односно не створе предуслови за бржу и праведну транзицију, у првом реду, енергетског сектора. Изузетно је важно усмјерити енергетске политике ка стварању повољног окружења за улагање у зелене технологије производње и рационалног кориштења енергије свих актера у друштву, од грађана, преко мале и средње привреде, дистрибутивних и преносних капацитета, па све до великих јавних и приватних предузећа", рекао је консултант и стручњак за обновљиве изворе енергије Нихад Харбаш. Харбаш, који ће модерирати панел о теми "Декарбонизација привредних друштава" на предстојећем Самиту енергетике Tребиње, додаје да овај пут нема алтернативу за дугорочне бенефите у погледу одрживог развоја, смањења емисија, повећања енергетске сигурности и независности, те осигурања конкурентности. "За све оно што радимо, потребна нам је енергија. Енергија није само сектор у привреди, него је срце цијелог организма без којег нема живота", истакао је Харбаш. О овој изузетно важној и актуелној тему на Самиту у Требињу говориће и Адмир Софтић из и Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара, Анес Казагић из "Електропривреде БИХ", Бориша Давидовић из "Електропривреде Србије" и Мартин Мартиноски у име Енергетске заједнице. Домаћин Самита, генерални директор "Електопривреде Републике Српске" Лука Петровић истиче да је развој нових производних капацитета из обновљивих извора једино рјешење јер су инвестиције у термоелектране дугорочно неисплативе и еколошки неприхватљиве. "Поскупјела је производња из ових објеката, а за 100 година нећемо имати ни угља на лежиштима. Осим тога, увођење ЦБАМ или ЕTС механизма је извјесно већ у наредим годинама", рекао је он. Према његовим ријечима, "Електропривреда Републике Српске", као снабдјевач грађана и привреде Републике Српске, због одласка 500 гигават часова електричне енергије из Угљевика у Словенију, у свом производном портфолију за потребе грађана и привреде има око 53 процента електричне енергије из термоелектрана, а 48 из обновљивих извора. "Вјерујем да ће у добрим хидролошким годинама тај однос по први пут бити више од 50 процената у корист обновљивих извора. И то је нешто што је позитивно и што ће сигурно умањити утицај плаћања ЦБАМ механизма", додао је Петровић. Он додаје да је ЕРС развила и развија 17 пројеката из ОИЕ. Самит енергетике у Tребињу биће одржан од 19. до 21. марта у Културном центру, а панел "Декарбонизација привредних друштава" по распореду је предвиђена трећег дана Самита са почетком у 11.45 часова.

Економија

Timeприје 11 минута

ПРОЦИЈЕЊЕНА ПРОИЗВОДЊА ПШЕНИЦЕ У 2026. ГОТОВО 280.000 ТОНА

ПРОЦИЈЕЊЕНА ПРОИЗВОДЊА ПШЕНИЦЕ У 2026. ГОТОВО 280.000 ТОНА

БАЊАЛУКА, 2. ЈУЛА /СРНА/ - У Републици Српској очекују се просјечни приноси од 6,4 тоне пшенице по хектару, а процијењена производња у 2026. години из...

Timeприје 2 сата

ПРИХОДИ ОД ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА ЗА ПОЛА ГОДИНЕ ПРЕМАШИЛИ ШЕСТ МИЛИЈАРДИ КМ

ПРИХОДИ ОД ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА ЗА ПОЛА ГОДИНЕ ПРЕМАШИЛИ ШЕСТ МИЛИЈАРДИ КМ

БАЊАЛУКА, 2. ЈУЛА /СРНА/ - Приходи од индиректних пореза за шест мјесеци ове године износили су 6,076 милијарди и већи су за 329 милиона КМ или 5,73 о...

Timeприје 20 сати

УЗ НОВЕ КИЛОМЕТРЕ АСФАЛТА, РАСТЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ ГОСТИЈУ

УЗ НОВЕ КИЛОМЕТРЕ АСФАЛТА, РАСТЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ ГОСТИЈУ

ФОЧА, 1. ЈУЛА /СРНА/ - У кањону Таре у току је асфалтирање преостале макадамске дионице пута који води до почетне тачке за рафтинг спуст, а истовремен...

Timeприје 20 сати

ВИСОКИ ПРИНОСИ УЛИВАЈУ ОПТИМИЗАМ ПРОИЗВОЂАЧИМА

ВИСОКИ ПРИНОСИ УЛИВАЈУ ОПТИМИЗАМ ПРОИЗВОЂАЧИМА

СРБАЦ, 1. ЈУЛА /СРНА/ - Резултати јавног вагања приноса пшенице у Кладарима код Српца указују на висок род у огледним парцелама, рекао је начелник за...

Timeприје 21 сат

ПРИВРЕДА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ ПОСТИЖЕ ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕ РЕЗУЛТАТЕ

ПРИВРЕДА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ ПОСТИЖЕ ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕ РЕЗУЛТАТЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУЛА /СРНА/ - Министар привреде и предузетништва Републике Српске Раденко Бубић изјавио је данас у Источном Сарајеву да привреда...

Timeприје 22 сата

МИНИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ЈЕДНУ ОД БОЉИХ ГОДИНА У ПОЉОПРИВРЕДИ

МИНИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ЈЕДНУ ОД БОЉИХ ГОДИНА У ПОЉОПРИВРЕДИ

СРБАЦ, 1. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић изразио је задовољство добрим резултатима овогодишње жетве пшенице и очекује да...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.