НА САМИТУ У ТРЕБИЊУ О "ДЕКАРБОНИЗАЦИЈИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА"

ТРЕБИЊЕ, 17. МАРТА /СРНА/ - У свјетлу све строжих регулатива ЕУ према земљама које нису у саставу Уније а у вези са карбон таксама, односно увођења шема за трговање емисијама (ЕTС) и механизма за контролу карбона у међународној трговини (ЦБАМ), извозно оријентисане компаније у БиХ и региону сусрећу се са све већим изазовима у пословању.

С обзиром на висок удио фосилних горива у енергетском/електроенергетском миксу земаља Западног Балкана, па тако и БиХ, те на велики број компанија које су обухваћене овим шемама, попут металне индустрије, индустрије цемента, алуминијума и електричне енергије, за очекивати је да ће индустријски сектор бити суочен са изазовима у прилагођавању новим регулативама. Са друге стране, компаније које на вријеме инвестирају у зелене технологије и одрживе производне процесе, ове промјене могу искористити као прилику за развој, смањујући своје емисије, трошкове, те остварујући конкурентске предности на тржишту ЕУ. "Ситуација у привреди биће додатно отежана уколико се не усвоје одговарајући законски и стратешки оквири, односно не створе предуслови за бржу и праведну транзицију, у првом реду, енергетског сектора. Изузетно је важно усмјерити енергетске политике ка стварању повољног окружења за улагање у зелене технологије производње и рационалног кориштења енергије свих актера у друштву, од грађана, преко мале и средње привреде, дистрибутивних и преносних капацитета, па све до великих јавних и приватних предузећа", рекао је консултант и стручњак за обновљиве изворе енергије Нихад Харбаш. Харбаш, који ће модерирати панел о теми "Декарбонизација привредних друштава" на предстојећем Самиту енергетике Tребиње, додаје да овај пут нема алтернативу за дугорочне бенефите у погледу одрживог развоја, смањења емисија, повећања енергетске сигурности и независности, те осигурања конкурентности. "За све оно што радимо, потребна нам је енергија. Енергија није само сектор у привреди, него је срце цијелог организма без којег нема живота", истакао је Харбаш. О овој изузетно важној и актуелној тему на Самиту у Требињу говориће и Адмир Софтић из и Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара, Анес Казагић из "Електропривреде БИХ", Бориша Давидовић из "Електропривреде Србије" и Мартин Мартиноски у име Енергетске заједнице. Домаћин Самита, генерални директор "Електопривреде Републике Српске" Лука Петровић истиче да је развој нових производних капацитета из обновљивих извора једино рјешење јер су инвестиције у термоелектране дугорочно неисплативе и еколошки неприхватљиве. "Поскупјела је производња из ових објеката, а за 100 година нећемо имати ни угља на лежиштима. Осим тога, увођење ЦБАМ или ЕTС механизма је извјесно већ у наредим годинама", рекао је он. Према његовим ријечима, "Електропривреда Републике Српске", као снабдјевач грађана и привреде Републике Српске, због одласка 500 гигават часова електричне енергије из Угљевика у Словенију, у свом производном портфолију за потребе грађана и привреде има око 53 процента електричне енергије из термоелектрана, а 48 из обновљивих извора. "Вјерујем да ће у добрим хидролошким годинама тај однос по први пут бити више од 50 процената у корист обновљивих извора. И то је нешто што је позитивно и што ће сигурно умањити утицај плаћања ЦБАМ механизма", додао је Петровић. Он додаје да је ЕРС развила и развија 17 пројеката из ОИЕ. Самит енергетике у Tребињу биће одржан од 19. до 21. марта у Културном центру, а панел "Декарбонизација привредних друштава" по распореду је предвиђена трећег дана Самита са почетком у 11.45 часова.