РУНДИЋ: НИЈЕ ТО НАШ АВИОН, ТО ЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКА РАКЕТА

"Сједили смо испред зграде причали и очекивали. Била је злогласна тишина, кад се одједном изнад Нове Пазове појавила летјелица са упаљеним фаром за слијетање. Помислили смо да је то један од наших авиона са завршеног задатка. Тада неко викну: "Није то авион, то је непријатељска ракета", прича Рундић

Приредио: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 24. МАРТА /СРНА/ - Пилот навигатор југословенске војске Љутомир Рундић активно је учествовао у одбрани своје земље прије 26 година када је почело злочиначко бомбардовање Србије и Црне Горе, тадашње Савезне Републике Југославије /СРЈ/, у којем су учествовале земље колективног запада убијајући недужни српски народ и његову дјецу, разарајући њену имовину без икаквог ваљаног повода. "У тим бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана убијено је до 2.500 недужних људи, међу којима су дјеца, те уништени или тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...све што је жељела злочиначка клика како би Србију сравнила са земљом", прича Срни пилот навигатор Рундић. Рундић се сјећа да је у предвечерје очекиваних авио-удара по циљевима Србије, који су били потпуно извјесни, "његова посада" читаву седмицу развозила убојна средства за авионе "Миг-29" који су били размјештени по свим аеродромома које је тада СРЈ посједовала. "Тог 24. марта 1999. године 'моја посада' се нашла на задатку и цијели дан летјела превозећи ракете на аеродроме Лађеве код Краљева и Поникве код Ужица", наводи Рундић. Посада је слетјела у 18.45 часова те вечери на матични аеродром Батајницу. Контролор лета је по слијетању јавио да авион паркирају поред торња, јер је тако било наређење. Рундић се сјећа да су, крећући се према згради ескадриле, сва свјетла била погашена и да је аеродром био евакуисан, али да су остали само дежурна јединица, команданти и екипе за задимљавање. "Сједили смо испред зграде причали и очекивали. Била је злогласна тишина, кад се одједном изнад Нове Пазове појавила летјелица са упаљеним фаром за слијетање. Помислили смо да је то један од наших авиона са завршеног задатка. Тада неко викну: `Није то авион, то је ракета`", каже Рундић. Према његовим ријечима, скочили су у "рупу" и у моменту спуштања поклопца ракета погоди хангар ескадриле, само десетак метара од њиховог склоништа. "Удар нас баци на земљу. Крену затим канонада удара који су трајали добрих пола часа", прича Рундић. Кроз главу му, каже, прође мисао да би то могла бити ракета "томахавк" која има два мотора, један крстарећи који одбацује кад упали рефлектор и угледа мету, а са другим мотором се обрушава на циљ. "Били смо сви блиједи, прашњави од земље која се сручила по нама. Није било струје, имали смо лампе за 'ноћни старт'. Сви смо ћутали, док се одједном старјешина Дачо јави: 'Има ли ко ракије код себе', а члан посаде Мики бојажљиво извади чутурицу, која крену из руке у руку", каже Рундић. Рундић каже да многи од присутних до тада нису имали прилику да доживе овакве експлозије и на многима се видјело на лицу како је ко преживљавао ове ударе. "Моја срећа, ако се тако може рећи, била је што сам све то већ преживио у Мостару и другим ратиштима у БиХ, тако да сам релативно мирно поднио ударе", истиче Рундић и каже да су одјеци експлозија негдје око пола ноћи почели да јењавају. Након слабљења одјека експлозија, ријешили су да изађу из склоништа. Подигли су поклопац и сви заредом изашли вани. "Призор је био стравичан. Хангар поред наше зграде са објектом за смјештај техничког састава био је буквално 'одуван', као и кров зграде ескадриле. Ишли смо према торњу, пазећи да се крећемо само бетонским површинама због касетних бомби за које смо претпостављали да ће их злочинци бацати", наводи Рундић и додаје да је цијели аеродром горио, многи авиони оштећени, док ниједан хангар није био читав. Други удар на аеродром кренуо је око 2.30 часова. Сви су се склонили у склониште. За кратко вријеме експлодирало је шест ракета које су погађале различите циљеве. Са свитањем престали су и напади непријатељских авиона. "Поново смо изашли. Торањ је након удара био сабласан. Команда 204 ловачког авијацијског пука била је погођена са двије ракете, а око 8.00 часова у јединицу су се вратиле и остале старјешине", прича пилот навигатор Рундић. Тог јутра, 25. марта, каже, прелетјели су на аеродром Сурчин сви неоштећени и исправни авиони.