ГРУЈИЧИЋ: ПРОТИВ СРБИЈЕ ЈЕ ВОЂЕН ХЕМИЈСКИ И НУКЛЕАРНИ РАТ

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Против Србије је вођен хемијски и нуклеарни рат, што показује да је НАTО злочиначка организација и да никада није био никакав одбрамбени савез, рекла је директор Института за радиологију и онкологију Србије Даница Грујичић, поводом 26 година од НАТО бомбардовања Србије.

Она је рекла да је НАTО 1999. године користио не само осиромашени уранијум, већ је бомбардовао и хемијска постројења на ризичној листи широм Србије, што и данас има посљедице по здравље и животну околину. Грујичићева је подсјетила на драстични раст броја жртава малигних болести као директну посљедицу бомбардовања, те додала да је НАTО намјерно гађао све циљеве на листи хазарда и тиме изазвао "регионални еколошки геноцид, односно екоцид". "Већ после пет година је почео да расте број обољелих од системских малигнитета, као што се десило после нуклеарне катастрофе у Чернобилу, а пре тога и атомских бомбардовања Хирошиме и Нагасакија. После су се јавили посебно агресивни тумори, чак и међу децом", истакла је она. Грујичићева је указала да је Србија већ годинама на првом мјесту у Европи по стопи малигних болести, а на врху списка су још и Хрватска, Црна Гора и Мађарска, једино објашњење за ову чињеницу је бомбардовање из 1999. године. "Неко је у међувремену уклонио метеоролошке податке за прољеће 1999, тако да је тешко или готово немогуће да се установи тачан обим штетних последица бомбардовања. НАTО је једна злочиначка организација. Никада они нису били никакав одбрамбени савез", рекла је она за РТ "Балкан". Она је навела да је према прикупљеним подацима и признању самог НАTО-а, осиромашени уранијум највише кориштен на Косову и Метохији, дуж границе Србије са Албанијом. Према њеним ријечима, за то вријеме су такозване графитне бомбе, којима се засипао електроенергетски систем, изазвале малигна обољења код екипа за санацију. Агресија НАTО-а на СР Југославију почела је на данашњи дан 1999. године у вечерњим часовима, без одобрења Савјета безбједности УН. Трајала је 78 дана, а током ње је убијен 1.031 припадник Војске и полиције и око 2.500 цивила, међу којим 89 дјеце. Рањено је око 6.000 цивила, од којих 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајца, док се 25 лица води као нестало.