ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

ДЕРВЕНТА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења града у Другом свјетском рату, а тим поводом положени су вијенци на Партизанско гробље и код спомен-обиљежја код Основне школе "Никола Tесла".

Предсједник Градске организације /ГО/ СУБНОР-а Борислав Прерадовић рекао је да је 19. април значајан датум за град, јер је прије 80 година Дервента ослобођена међу посљедњим градовима у БиХ, а главни разлог томе биле су јаке снаге Независне Државе Хрватске /НДХ/. "Два покушаја су била да се ослободи Дервента, прву у септембру 1943. године и све до 19. априла 1945. године трајали су напори да се ослободимо од непријатеља. Дервента је данас позната по антифашизму. Морамо да водимо бригу да преносимо ове идеје на младе, јер у супротном увијек ће нам пријетити опасност", рекао је Прерадовић. Градоначелник Дервенте Игор Жунић рекао је да су Дервенћани данас окупљени око идеје антифашизма и поносни на одбрану у Другом свјетском рату. "Дервента је град који баштини традиције, без обзира на различите идеологије у временима који су били или су сада, без обзира на националну и вјерску разлику", рекао је Жунић у изјави новинарима. Он је додао да су сви Дервента брине о споменицима и његује све друго што име везе са антифашистичком борбом. "Учинићемо све да и будуће генерације, наша дјеца, наши унуци знају шта се дешавало у Другом свјетском рату, те знају колика је жртва дата за одбрану од фашизма", рекао је Жунић. Уз полагање вијенаца и одавање почасти отворена је изложба фотографија и оружја у Народној библиотеци "Бранко Радичевић" и културно-умјетнички програм у Центру за културу. Жунић организовао је данас и пријем поводом Дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату за представнике ГО СУБНОР-а Дервента, те госте из Брчког, Бијељине, Градишке, Бањалуке, Добоја и Српца. Организатор обиљежавања Дана ослобођења је СУБНОР, уз покровитељство Градске управе и градоначелника Дервенте. Дервента је ослобођена 19. априла 1945. године, а према подацима Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата у Другом свјетском рату у логорима и на кућном прагу је убијено 1.350 становника ове локалне заједнице.