СЕЛАКОВИЋ: ВРАТИТИ КЊИГУ У СРЕДИШТЕ КУЛТУРЕ

НОВИ САД, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Министар културе Србије Никола Селаковић рекао је да ће Министарство у изради националне стратегије развоја српске културе посебан значај придавати књизи, као осовини једне цивилизоване нације и културе.

"Tреба да вратимо књигу са маргине у средиште наше културе и на том нашем стратешком задатку велику помоћ и подршку имамо управо од Матице српске, а посебно од Библиотеке Матице српске и њеног управника Селимира Радуловића", рекао је Селаковић у обраћању на свечаној академији поводом Дана Библиотеке Матице српске. Селаковић је истакао да је Библиотека Матице српске баштинар српског културног насљеђа, чувар писмености и стуб знања, саопштено је из Министарства културе. Он је најавио посебну подршку издаваштву Матице српске и напоменуо да је све што се ради под покровитељством предсједника државе, уз помоћ Министарства културе и читаве Владе, начин да се одужи великим и славним прецима који су се визионарски размишљајући прије два вијека одважили да створе Матицу српску, као прву установу такве врсте у читавом словенском свијету. "Матица српска, Митрополија карловачка и славна српска војска су три најзначајнија фактора која су довела до националног ослобођења и уједињења нашег народа што никада не смемо да изгубимо из вида", поручио је Селаковић. Министар културе је указао да издавачки центар Матице српске ради неуморно и изразио увјерење да би могао да прерасте у једну врсту српског енциклопедијског завода и да ће се на томе радити у будућности. "Матица апсолутно има потенцијал да изгради и такву једну установу. Оно што је одлика читаве Матице српске у претходних 200 година јесте да се у њој неуморно ради, неуморно ствара. Управо на том послу Матица српска, али и Библиотека Матице српске могу да рачунају на пуну подршку, помоћ и посвећеност Министарства културе и читаве Владе Србије", рекао је Селаковић. Он је нагласио да је Библиотека Матице српске много више од библиотеке и да није само само мјесто гдје се, између осталог, чувају и ријетке рукописне књиге. "Највећа збирка таквих, ретких рукописних књига у Србији се налази управо у Библиотеци Матице српске, а друго место где се чува највећи број српских рукописа и рукописних књига је Света српска царска Лавра - манастир Хиландар", рекао је Селаковић. Селаковић је поручио да у вријеме великих изазова и брзих промјена Библиотека Матице српске остаје најчвршћа снага српског народа. "Зато, под овим светим зидовима, данас не говоримо само у славу једне установе. Говоримо у славу оног дела српског народа који је знао да није довољно само преживети — већ да треба оставити траг, изградити културу, уздићи реч и мисао као највеће и највише обележје свога постојања", закључио је Селаковић. Библиотека Матице српске настала је 1826. године и најстарија је српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба. Библиотека Матице српске у својим збиркама данас посједује више од 4.000.000 књига и других публикација.